Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Једи једи - Линк
user:  
pass:
 
  Кандидаткиње

Кандидаткиње

16.03.2012 /   Андрејић, Владица (2164)

Решили смо да мало помогнемо селектору женске селекције, коме неће бити лако ако је судити по резултатима кандидаткиња за репрезентацију на почетку марта. Погледајте шта бројке кажу...

У претходном чланку Мартовско лудило најавили смо велика догађања у српском женском шаху у марту месецу. Први део марта је протекао у знаку три турнира. На Женском европском првенству у турском Газиантепу играле су Наташа Бојковић, Марија Манакова, Марија Ракић, Ирина Чолушкина и Љиља Дрљевић, на опену у француском Капел ла Гранд играле су Анђелија Стојановић и Сандра Ђукић, док су у Београду на Осмомартовском турниру наступале Јована Ерић и Ана Бендераћ. Генерално, постигнути су лоши резултати, а неке репрезентативке су показале да су у очајној форми, тако да селектору неће бити лако да одреди репрезентацију. Половина месеца је прошла, полако се слежу утисци, а остаје да се одигра Женски шампионат Србије који почиње за недељу дана у Каћу, где ће свако имати прилику да се докаже и заслужи место у репрезентацији.

Женски селектор Србије, Игор Миладиновић, је још раније одредио шири списак кандидаткиња за репрезентацију од 8 имена: Бојковић, Манакова, Стојановић, Чолушкина, Бендераћ, Ракић, Дрљевић и Ерић. Селектор је најавио и да ће шампионка Србије имати гарантовано место у екипи, тако да сам ја узео слободу да међу наведена имена уврстим и Сандру Ђукић која је 2009. године доказала да је способна да освоји шампионат. Покушао сам да статистички обрадим неке стандардне и неке нове критеријуме примењене на ових девет кандидаткиња, и сада је време да погледамо тренутне резултате.

Озбиљност

Један од споредних критеријума за избор чланица женске репрезентације може да буде критеријум који сам назвао озбиљност. У питању је начин на који играч третира почетак партије. Наиме није захвално да кандидат за репрезентацију из отварања улеће у изгубљену позицију, ма против кога да игра. Наравно, када човек игра само за себе, тај параметар нема неку специфичну тежину и ту је суштински битан само резултат, односно перформанс. Међутим, репрезентација се бира тако да наступи на екипном такмичењу, а то такмичење се одавно не игра на поене него на меч бодове. Брз улазак неког члана тима у изгубљену позицију ставља остатак екипе у незгодну позицију, јер сада неко други мора да гризе и вади кестење (меч бодове) из ватре. Таква ситуација ставља читаву екипу у лошу психолошку ситуацију и зато мислим да је озбиљност један од битних фактора за избор представника на екипном такмичењу.

Поставља се питање како можемо конкретно да дефинишемо овај критеријум и да га онда објективно меримо. За почетак сам прикупио све партије (које су ми биле доступне) које су наше кандидаткиње одиграле почевши од 2010. године, јер ми делује да је период од две године сасвим адекватан (као период између две олимпијаде, рецимо), док се бојим да би за краће периоде узорак партија био прилично мали и самим тим нерепрезентативан.

Морамо посматрати излазак из отварања, али то не можемо тако што ћемо изабрати неки конкретан број почетних потеза које ћемо гледати јер нека отварања имају веома дугачке главне линије које играчи извлаче без размишљања. У ту сврху прикупљене партије сам повезао на репрезентативну базу прилично ажуриране базе партија (са преко 66000 партија) које су играли играчи чији је просек рејтинга преко 2600 и онда тражио теоретску новост у односу на ту базу. Идеја је да претпоставим да су отварања из тих партија опште позната, те да играч не мора размишљати док извлачи те познате потезе.

Након тога треба изабрати конкретан број наредних потеза које треба гледати и анализирати, а онда пронаћи и ону позицију у којој је кандидат најлошије стајао. Ја сам за број потеза, после ове условне теоријске новости које треба гледати, узео број 5, јер ми делује као разумна бројка. Уколико партија није доживела свих накнадних 5 потеза, а завршена је ремијем, искључио сам је из разматрања сматрајући да је тај реми условно намештен, да се не би догодило да се награди брз ремизер као озбиљан играч.

Позиције сам анализирао користећи најјачи енџин са отвореним кодом на свету Стокфиш (stockfish-222-64-ja-intel.exe) подешен тако да гледа на дубини од 18 полупотеза. Разлог зашто баш дубина 18 је прилично једноставан, ту дубину могу да постигнем (за мање од недељу дана), док би ми за дубину 19 требало енормно много времена и за резултате бих морао да чекам око месец дана...

Наредни корак је одредити шта значи да је неко изгубљен у односу на бројку коју приказује енџин. Питање је како конвертовати границе између симбола Шаховског информатора у оцени позиције у енџин бројке. Разумно ми је деловала граница од +1.51 (151 центипешака) између бели је јасно бољи и бели је добијен, док сам користио +0.76 за границу између бели је мало бољи и бели је јасно бољи. Наравно исте оцене сам користио са знаком минус за контра случај када је црни бољи.

Ако кандидат у тих првих 5 потеза после условне теоријске новости у неком моменту има позицију коју је енџин проценио бројком која је лошија од прве границе (1.51) он ће бити кажњен једним поеном, а уколико је само лошије од друге границе (0.76) он ће бити кажњен са пола поена. Коначна мера за неозбиљност ће бити број казнених поена подељених са бројем партија. Или ако хоћете озбиљност онда је то један минус неозбиљност, а све то најлакше је изражавати у процентима. Постоји могућност да енџин даје лоше процене јер недовољно разуме (уобичајено небалансирану) позицију, али не верујем да било која од наших кандидаткиња вуче отварања која личе на Тракслеров контранапад.

Читаву ову причу тестирао сам и са неким другим границама за енџин казне, као и за други број потеза после теоријске новости, али су генерално добијени резултати сасвим слични у релативном смислу, односно између кандидаткиња. Коначно је ред да видимо и те резултате уписане у табелу.

# име партије црвени жути озбиљност
1 ИМ Наташа Бојковић8011092.5%
2 ЖВМ Анђелија Стојановић12922389.5%
3 ЖВМ Ана Бендераћ9031687.8%
4 ЖИМ Јована Ерић12762187.0%
5 ЖИМ Сандра Ђукић10552284.8%
6 ЖВМ Марија Манакова11372582.7%
7 ЖВМ Ирина Чолушкина14073682.1%
8 ЖИМ Љиља Дрљевић12434181.0%
9 ЖИМ Марија Ракић6551977.7%

На крају ове моје рачунице ред је да се захвалим неким људима без којих не би ни било ових резултата за овај озбиљност критеријум. Почетну идеју добио сам од ИМ Дејана Несторовића који сматра да репрезентативац не сме себи да дозволи да брзо упада у пропале позиције, а онда сам ја осмишљавао начин на који бих то могао да мерим. Техничку подршку везану за неке рачуне у вези овог критеријума пружио ми је ВМ Бојан Вучковић, тако да му се овом приликом захваљујем.

Рејтинг и перформанс

Наравно стандардни критеријуми за избор репрезентације садрже рејтинг и снагу којом играч игра у неком временском периоду. Они који су пратили моје текстове са сличном проблематиком знају да снагу мерим Андрејићевим перформансом који је прилично бољи од нелогичног ФИДЕ перформанса. Ја сам малчице "хаковао" ФИДЕ базе на интернету и покупио све потребне информације, тако да ћемо све рачунице радити у односу на резултате наших кандидаткиња постигнуте на партијама које су рејтинговане (или ће се рејтинговати) у ФИДЕ. Морам рећи да наши перфоманси ипак неће бити скроз тачни јер кад ФИДЕ рејтингује партију где је разлика у рејтингу противника већа од 400 поена она то (исправно) рачуна као да је разлика 400, али и у досије играча за његовог противника упишу тај виртуелни рејтинг (рејтинг минус 400), додуше маркиран звездицом. Суштински не би требало да буде неке велике разлике у нашем рачуну због овога...

Уместо тренутног (листа 1.3.2012) рејтинга боље је користити рејтинг са наше лајв листе, односно рачуница која казује колики ће бити рејтинг играча кад му ФИДЕ буде обрачунала све што треба. Што се перформанса тиче, ту би требало одлучити који временски период за рачун форме је најрепрезентативнији. Ја сам некако сматрао да је у случају жена адекватан период две године, јер за разлику од мушкараца оне играју значајно мање партија. Као и у причи о озбиљности узећу као главни период од почетка 2010. године, дакле рачуни почињу резултатима који су везани за листу из марта 2010, а завршавају се 15.3.2012. Урадићу и помоћне форме које ће обухватати годину дана краћи, односно дужи временски опсег.

Међутим, ако посматрамо табелу са свим овим рачунима видећемо да је редослед увек исти, осим што је на трогодишњем периоду Манакова испред Стојановић, а на једногодишњем Дрљевић испред Чолушкине. У сваком случају што се снаге тиче наведени редослед је прилично реалан.

# име лајв ело 2 године 1 година 3 године
1 ИМ Наташа Бојковић23852389 (46.5/82)2400 (26.5/45)2373 (60/108)
2 ЖВМ Анђелија Стојановић23272323 (89/151)2318 (57.5/99)2310 (142/240)
3 ЖВМ Марија Манакова23012310 (75/136)2300 (38/71)2323 (119.5/204)
4 ЖВМ Ана Бендераћ22912297 (72.5/108)2294 (44/66)2298 (112.5/168)
5 ЖИМ Марија Ракић22802276 (44/68)2262 (24.5/41)2296 (58.5/91)
6 ЖВМ Ирина Чолушкина22622274 (92/162)2252 (50/89)2281 (126.5/225)
7 ЖИМ Љиља Дрљевић22312272 (86/138)2259 (39/68)2260 (106/176)
8 ЖИМ Јована Ерић22192245 (80/130)2243 (40.5/68)2229 (117.5/193)
9 ЖИМ Сандра Ђукић21922196 (66.5/118)2215 (40/69)2201 (82/147)

Посматрајући ову нашу табелу није тешко закључити да прве три (Бојковић, Стојановић, Манакова) имају бар 2300 у сваком пољу понаособ, док остатак друштва нема 2300 ни у једном пољу, што би требало да значи да су оне неприкосновене. Бендераћ држи суверену четврту позицију и ако ли нека од поменутих буде шампионка онда, по мени, за пету позицију најбоље шансе има Ракић која је најбоље искористила почетак Мартовског лудила. Међутим, горе анализирана озбиљност може да забрине јер Марија има убедљиво најлошији тај критеријум са свега 77.7%, али опет њене реалне противкандидаткиње ту такође не стоје сјајно... Наравно ваља сачекати шампионат, видети која лица ће покупити медаље и то такође унети у разматрање. Неминовно ће доћи и до неких промена у рејтингу и перформансу, па ћемо видети каква је ситуација...