Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Проблеми репрезентације

Проблеми репрезентације

11.07.2011 /   Андрејић, Владица (2170)

Актуелни "проблем" репрезентације добија нове наставке. Овога пута имате допис Роберта Маркуша објављеног у Политици, а ту је и мишљење Александра Ковачевића.

20.06.2011 /   Вечити шах инфо : Трла баба лан
05.07.2011 /   Вечити шах инфо : Трла баба лан 2
06.07.2011 /   Андрејић, Владица (2170) : Трла баба лан - жене
08.07.2011 /   Андрејић, Владица (2170) : Да се зна ко је ко

Последња серија текстова тиче се "проблема" репрезентације Србије за предстојеће Европско првенство. Непристрасан посматрач уочиће мноштво недостатака, питати се где су ти критеријуми на основу којих се креира репрезентација, док за ове наше "одлучиваче" проблеми уопште и не постоје. Ко уопште бира репрезентацију, да ли је то један човек са префиксом селектор или се то решава на неком вишем нивоу? Зашто ли ми се некако чини да у српским репезентацијама имамо играча менаџера, по узору на неке фудбалске клубове из енглеских лига?



У претходном броју могли смо прочитати разлоге због којих Бојан Вучковић неће наступати за репрезентацију. Као што смо раније обећали, овога пута читаћемо разлоге Роберта Маркуша, који су објављени у данашњој Политици, на надалеко чувеној шаховској страни понедељком.

ПОЛИТИКА, 11. јул 2011

Незадовољни нису за тим

О преговорима око услова учешћа у државној репрезентацији и разлозима због којих сам одбио позив селектора ове године

Желим, прво, да нагласим да нисам имао намеру да јавно образлажем одлуку да нећу учествовати у репрезентацији ове године, али ако сам већ директно прозван на конференцији за штампу у организацији ШС Србије, морам да изнесем и нека своја размишљања.

Наравно, у потпуности се слажем са свиме што је мој друг из репрезентације, господин Бојан Вучковић, већ рекао и написао поводом свог отказа, и не бих све то понављао.

Слажем се и са господином Обреном Ћетковићем, директором репрезентације, да незадовољан играч даје најлошије резултате, и да незадовољан играч не треба да буде члан репрезентације. Међутим, на поменутој конференцији нико није напоменуо да ШСС, нажалост, није ништа учинио да би се до корена утврдили узроци незадовољства кандидата за мушку репрезентацију Србије, осим што су сменили бившег селектора и именовали новог у последњи час (можда и након тога). Још мање је ШСС учинио да се ти узроци незадовољства уклоне на време, а не види се ни жеља да то убудуће учине.

На поменутој конференцији је речено: „у зависности од места које заузму наше репрезентације, надокнаде за учешће у државном тиму биће увећане“. Нажалост, ја нигде нисам прочитао црно на бело шта су очекивани резултати, а још мање које су бенефиције ако се постигне резултат изнад очекиваног. Да ли се то односи на репрезентацију као целину, или ће се појединачно мерити резултат сваког репрезентативца? А, шта ако репрезентација подбаци? Да ли ће се награде (услови) сразмерно смањити? Овако, све личи на ценкање на вашару, као што ми је и речено приликом телефонског разговора са одређеним руководиоцима из ШСС, да „уз понуђене услове можемо добити још понешто, ако буде…“. Не знам како би се одговорни у ШСС осећали када би мој одговор био да ћу прихватити учешће у репрезентацији и да ћу одиграти на пример 50 одсто партија, и још по неку ако будем имао воље, снаге или нешто треће.

На поменутој конференцији за штампу је изнесено да сам „поставио нереално високе финансијске услове, које ШСС не може да изнесе“. Нажалост, ШСС већ дуго не може да изнесе никакве услове, а још мање услове које шахисти постављају. Сада бих питао: у односу на шта су моји финансијски услови нереално високи? Да ли у односу на услове неких репрезентативаца других или околних шаховских савеза, у односу на услове репрезентативаца других спортских грана Србије, у односу на потрошена средства на делегацију ШСС на Конгресу ФИДЕ на последњој Олимпијади, или у односу на нешто сасвим треће? Мени се чини да је кандидат за репрезентацију који поставља услове – лош и „незадовољан“ кандидат. Изгледа да у ШСС услове може да поставља само ШСС и нико више.

Назначено је и то да чланови репрезентације морају имати потпуно исте услове, са чиме се могу сложити, али и не морам. Да ШСС иоле ради како треба, већ би давно утврдио, црно на бело, који су услови учешћа у репрезентацији, ко има каква права и обавезе према репрезентацији. И, не би дозволио нити члановима репрезентације, нити одговорним људима у ШСС, да се о условима учешћа у репрезентацији телефоном договорају, и да се на тај начин вашарски ценкају. ШСС је услове за учешће у репрезентацији морао прецизно да формулише и запише, да их достави кандидатима на време, и да им остави довољно времена да се о томе писаним путем изјасне. А не да се кандидати за репрезентацију телефонски пожурују у доношењу одлука о стварима које до краја нису дефинисане, јер је конференција за медије сазвана пре времена, пре него што је репрезентација и састављена.

Роберт Маркуш, велемајстор

Мислим да је Роби јако добро образложио своју одлуку, те нема потребе за даљим коментарима. Они који треба да се замисле то вероватно неће урадити, али нема везе...



Јавио нам се велемајстор Аца Ковачевић један од ретких репрезентативаца и у садашњем и у претходном сазиву. Прочитајмо шта је Аца написао.

Александар Ковачевић, 10. јул 2011

Чисти односи

Избори репрезентација и селектора код нас увек доведе до буре и усијавања. Онда почну да се протежу полемике и мишљења и то све доводи до празних прича и сејања зле крве међу свим учесницима тог циркуса. То је управо оно што не сме се дешава и што треба по сваку цену избегавати и стишавати. Зато бих позвао све врхунске играче и потенцијалне селекторе да се установе неки односи и стандарди да би се ствари колико толико довеле у ред. Идеално стање, наравно, не може да се установи, али би било добро рашчистити чему треба тежити. Било би добро да се успоставе критеријуми за избор репрезентације. Пре неких 25 година су били успостављени критеријуми које су изабрали тадашњи врхунски играчи. Треба погледати те критеријуме, али и осавременити их. Ја бих се сложио да се за избор користи Владичин математички модел. У том случају не би било повређених и увређених играча јер би сваком требало да буде јасно зашто јесте односно није у репрезентацији. Многи ће рећи па шта ће нам у том случају селектор? Селектор и није ту да измишља топлу воду: ко је бољи од кога и ко ће на ком такмичењу баш заблистати или ко се с ким боље слаже и у крајњој линији с ким се он добро слаже. Селекторов задатак је пуно тежи.

Он мора да има способност и ауторитет да се договори са изабраним најбољим играчима и савезом да сви они прихвате учешће у тој репрезентацији. Затим треба да обезбеди ред и рад. Ако међу играчима има неких несугласица и евентуалних непријатељстава он треба да то изглади и максимално смири људе и обезбеди мирну, радну атмосферу. Треба да буде координатор између играча и савеза да ту буду коректни и чисти односи. Затим, било би пожељно да стручно изанализира репрезентативце и укаже на неке њихове недостатке и проблеме у игри и раду и да им евентуалне да предлоге и смернице за даље усавршавање. На самом такмичењу треба да прати како се креће ситуација и како се осећају и његови и противнички играчи. Све у свему заиста сложен и одговоран задатак.

У нашој садашњој ситуацији, рећи ће многи немамо времена за такве ствари. Наравно да га сад конкретно немамо јер нисмо на време развили правилну стратегију око тога, али ако се сад договоримо имаћемо времена убудуће. Тако је и сад скоро свима јасно ко тренутно чини најбољу екипу: Маркуш, Иванишевић, Вучковић, Дамљановић, Шолак, Мих Стојановић. Од тих 6 људи требало је обезбедити да петорица прихвате учешће и да се мирно спремају за такмичење.

Другарски поздрав свима,
Александар Ковачевић

Залагање за критеријеме видели смо и у скици коју је направио Драган Шолак у прошлогодишњем тексту "Репрезентација". Још неке идеје угледале су светлост дана у наставку тог текста под називом "Репрезентација - критеријуми". Аца је поменуо неке давне критеријуме који су постојали, а ја сам успео да ископам неке од пре тридесет година. Погледајмо како су изгледали критеријуми у временима када је Савез бринуо о самој игри и играчима.



Часопис МАТ, година 1981, број 9-10

Критеријуми за састав репрезентације Југославије

НА ОСНОВУ Одлуке Конференције ШСЈ маја 1980. године учешће на појединачном првенству државе неопходан је услов за све кандидате за репрезентацију Југославије. Захваљујући овој Одлуци, као и Одлуци, тесно везаној за претходну да се шампионати убудуће играју по Бергеровом систему, омогућено је стварање прецизних критеријума за избор репрезентативаца. Циљ је да се регулишу права свих заинтересованих, да се сузи простор субјективним проценама, отклоне нејасноће, извори неспоразума и незадовољстава - да се успостави ред који ће усмерити енергију ка личном усавршавању и укупном успону југословенског шаха. Стриктна примена критеријума, чак и по цену да томе непосредно следе краткотрајни неуспеси, чини здрав темељ здраве дугорочне политике која мора донети позитивне резултате.

1. ЛИСТУ кандидата за репрезентацију Југославије чине искључиво учесници система такмичења за појединачно првенство Југославије - полуфиналних турнира и финала. Играчи који стекну право учешћа на зонском, односно међузонском турниру, односно мечевима кандидата за појединачно првенство света, којима ова такмичења предстоје након термина предвиђеног за шампионат, (полуфинале), неучествовањем на Шампионату (полуфиналу) не губе право учествовања у репрезентацији. Онда када је играч вишом силом спречен да учествује у систему такмичења, овакве случајеве разматра и доноси одлуку Председништво ШСЈ. Играчи који не учествују у систему такмичења а имају одређени високи рејтинг - 2550 минимум, за мушкарце, односно 2250 за жене, могу да буду узети у обзир за састав репрезентације.

2. РЕДОСЛЕД кандидата за репрезентацију утврђује се на основу следећих елемената који се обавезно бројчано изражавају:
ФИДЕ рејтинг,
пласман на Шампионату,
резултати у репрезентацији Југославије.

ФИДЕ РЕЈТИНГ
Званични Фиде рејтинг објављује се у јануару и јулу. У међувремену ШСЈ ажурно прати све резултате (екипне, појединачне) кандидата за репрезентацију, вреднује их по принципима ФИДЕ рејтинга и у тренутку састављања репрезентације тако добијен рејтинг је важећи.

ПЛАСМАН НА ШАМПИОНАТУ
У складу са интенцијама Конференције ШСЈ у мају 1980. године пласман на шампионатима се посебно вреднује. Прво место на мушком шампионату доноси 30 поена, друго место 25, треће 19, четврто 16, затим редом до 12-ог места, 14 поена, 11, 9, 7, 5, 4, 3 и 2 поена. За жене прво место доноси 20 поена, друго 15, треће 12, четврто 10, затим редом до 12-ог места: 8, 2, 6, 5, 4, 3 и 2 поена. Овако освојени поени, који се збрајају са ФИДЕ рејтингом играча, узимају се у обзир само са два последња шампионата. Изузетак је на почетку примене ових критеријума, почев од шампионата 1981. године, када би се узимао у обзир само тај једини шампионат.

РЕЗУЛТАТИ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Неопходно је дати посебну тежину резултатима постигнутим у репрезентацији Југославије, чиме се истиче значај репрезентовања земље и стимулише напор сваког појединца. Вредновање ових резултата у часу састављања репрезентације захвата период од претходне две године. Вредновање резултата у репрезентацији садржи следеће елементе који такође морају бити бројчано изражени:
а) број освојених поена;
б) однос белих и црних фигура;
ц) број одиграних партија.

а) Поени освојени у репрезентацији валоризују се по принцинима ФИДЕ рејтинга и збрајају се са ФИДЕ рејтингом сваког играча, као што је напред речено. Међутим, с циљем да се изједначи положај свих чланова екипе, за вредновање успеха у репрезентацији основа за обрачунавање освојених поена није сопствени рејтинг играча већ средњи рејтинг екипе.

б) Из практичних разлога на самим такмичењима дешава се неравномерна подела белих и црних фигура. У оваквим случајевима Критеријуми предвиђају корекције по утврђеном кључу освојених, односно изгубљених поена из претходног става. Ако је играч имао једанпут више црне фигуре добија + 2,5 поена, два пута више црне фигуре добија + 5 поена, три пута више црне фигуре добија 7,5 поена итд. И обрнуто, једанпут више беле фигуре добија -2,5, два пута више беле фигуре добија -5 поена, три пута више беле фигуре добија - 7,5 поена итд.

ц) Да би се избегле аномалије да играч, који одигра рецимо, само две партије на Олимпијади добије више поена на основу тачке а), од оног који је одиграо, рецимо 13 партија, да би се нодстакло залагање на самом такмичењу и жеље играча да што више играју партија и такмичења за репрезентацију - Критеријуми предвиђају стимулацију: један поен за једну одиграну партију.

Капитени екипа имају право да диспонирају одређеним бројем поена које дају појединим играчима по сопственој одлуци. Тиме се попуњава простор који је тешко регулисати Критеријумима: последице везаних ремија (резултата), стимулисање борбености, залагање, дисциплина, итд. Капитен би располагао количином до 15% од укупног броја поена, које је окипа освојила по основу успеха у репрезентацији (на Олимпијади на Малти чланови екипе освојили су, рецимо, укупно 100 поена - капитен би располагао највише са 15 поена).

Поени стечени на основама ПЛАСМАНА НА ШАМПИОНАТУ и РЕЗУЛТАТА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ, сабирају се са ФИДЕ рејтингом сваког играча-кандидата за репрезентацију Југославије и тиме се добија редослед репрезентативаца. Унутар екипе, добијене на основу Критеријума, Селекторска комисија одређује редослед по таблама. Две трећине екипе аутоматски се одређују на основу редоследа, који су одредили Критеријуми, а НАЈВИШЕ до једне трећине одређује Селекторска комисија, користећи такође само играче са листе репрезентативаца, али пренебрегавајући овај редослед. Предвиђени Критеријуми односе се на мушку и женску репрезентацију.



КРИТЕРИЈУМИ за састав репрезентације Југославије, које смо објавили у оквиру нашег редовног СТРУЧНОГ ПРИЛОГА, дефинитивно су усвојени и њихова практична примена већ је почела. Селекторска комисија, коју сачињавају : Александар МАТАНОВИЋ (председник), Рајко БОГДАНОВИЋ, Јован СОФРЕВСКИ, Иво ВУКОВИЋ и Војко МУСИЛ одредила је по овим Критеријумима мушку репрезентацију за Полуфинале VIII првенства Европе, за Митропа Куп и Мушку и женску репрезентацију за Балканијаду.

Ваљало би размислити о конкретним критеријумима у данашњим условима, али бојим се да они који данас одлучују о свим тим стварима критеријуми нису у интересу. Најлакше је направити репрезентацију, а онда у односу на избор праћакати се квазикритеријумима који су коришћени да би се оправдао дотични избор. Или као што се већ ради, селектори запуше уста, јер зашто би морали да правдају икоме своје одлуке. Они којима заиста морају да се правдају су ионако обавештени од самог почетка, тако да ту нема проблема...