Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Смешни европски контрапримери

Смешни европски контрапримери

09.04.2011 /   Андрејић, Владица (2170)

Колико добро су људи из Европске шаховске уније поставили критеријуме на Европском првенству најбоље се види на неким примерима које ћу овде илустровати.

04.04.2011 /   Андрејић, Владица (2170) : Изнад или испод црте
05.04.2011 /   Андрејић, Владица (2170) : Скандал европског првенства

Поводом недавно завршеног Појединачног првенства Европе у Екс ле Бену (22.3-2.4.2011) написали смо две репортаже. Прва је објаснила оно што ниједан светски вебсајт није знао, а то је да се Јаковенко још раније пласирао на Светски куп, тако да је ослободио још једно место вишка, конкретно за Иванишевића. Друга репортажа указала је на бесмисленост критеријума по којој су се ови из прве репортаже квалификовали на Светски куп 2011.

Овога пута објаснићу зашто жалба Европској шаховској унији има смисла (очекујемо званичан протест велемајстора Нилсена), иако се играчи "нису бунили" на почетку турнира. На почетку ћемо прво прочитати шта тачно пише у правилнику турнира. У члану 8 правилника турнира ([ECU Tournament Rules B6.2]Ranking) стоји (у мом скромном преводу са енглеског):

Редослед играча који на крају турнира имају једнак број поена биће одређен применом следећих додатних критеријума, и то приоритетно у следећем редоследу: а) рејтинг перформанс, б) средњи Бухолц 1, в) Бухолц, г) број победа. У случају а) најјачи и најслабији противник по рејтингу биће избрисани, а највећа разлика у рејтингу између два играча биће 400 поена. У случају неиграних партија за рачун а), б) и в) тренутна правила ФИДЕ за турнире биће примењена.

Поставља се питање како овај правилник треба протумачити. Реално, јављају се две опције. Прва, она која је на крају испала "званична", по којој се одстрањују како најјачи и најслабији рејтинг противника у рачуну за просек рејтинга, тако и њихови резултати. Друга опција не одстрањује резултате, већ се рејтинг перформанс рачуна на основу укупног оствареног процента.

Погледајмо следећи експеримент. Претпоставимо да је неки играч за противнике имао два играча са истим рејтингом, при чему остали противници имају већи рејтинг. Који је сада од ове двојице онај са најмањим рејтингом? Пошто то није објашњено правилником, логично је да рачуница не зависи од избора неког од те двојице (на пример као што је то случај са Бухолц коефицијентом), а то свакако није прва званична опција, већ она друга, где се само из рачуна за просечни рејтинг искључе највећи и најмањи. Да ово није толико хипотетична ситуација илустроваћу вам на следећем примеру.

Пример 1: Радослав Војтачек
Велемајстор Радослав Војтачек је у прва два кола имао најслабије противнике по рејтингу. У првом колу његов противник је био IM Roser Kevin (FRA, 2423) и ту партију је ремизирао, док је у другом колу његов противник био IM Vedmediuc Serghei (MDA, 2422) и ту партију је добио. Претпоставимо сада ситуацију да је његов противник из другог кола имао само један рејтинг поен више, дакле 2423 уместо 2422. Који противник је сада најслабије рејтинговани кад обојица имају 2423? Ако за најслабијег прогласимо овог из другог кола, онда нестаје и победа против њега и то је идентично коначном пласману у коме Војтачек осваја сребрну медаљу уз квазиперформанс од 2826. Међутим ако за најслабијег прогласимо овог из првог кола, онда нестаје лош реми против њега, и резултат је 83% (7.5/9) уместо 78% (7/9), што значи повећање средњег рејтинга од 2606 за 273 (уместо 220), што даје квазиперформанс од 2879 и златну медаљу јер Поткин има "само" 2849.

На овом смешном примеру видимо да одабир најслабијег од двојице са истим рејтингом одлучује да ли ће неко освојити златну или сребрну медаљу. Можда су иницијатори постојећег система мислили да онда нема наслабијег па се ту ништа не брише, ко ће га знати? У сваком случају логично тумачење правилника доводи до сасвим другачијег коначног стања на табели. Пошто су сви из врха играли свих 11 партија, то ће коначни редослед бити онај који је у складу са колоном "просек" из таблице у нашој претходној репортажи. Најбитнији детаљи су да бронзану медаљу осваја Мојсејенко уместо Полгар, а пласман на Светски куп остварују: Парлиграс, Есен, Нилсен и Чепаринов (а нису прошли: Рјазанцев, Лупулеску, Мекшејн и Фридман). За крај дајемо још неколико смешних примера за квазиперформанс.

Пример 2: Александр Мотиљев
Иван Иванишевић био је противник Александра Мотиљева у претпоследњем десетом колу. Обојица су били у критичној групи, а стање на табели није била наклоњена Мотиљеву (38 поена мањи квазиперформанс од Ивана) па је запео свим силама, али није успео да избори више од ремија. У последњем колу Мотиљев ремизира са Лупулескуом без игре на Иванишевићево запрепашћење, који игра тешку партију у којој је изборио реми са Смирином (који има 38 рејтинг поена више од Лупулескуа). Још веће запрепашћење уследило је пошто је после тих ремија Мотиљеву драстично скочио квазиперформанс, тако да је претекао Иванишевића у генералном пласману. Како је то могуће? Једноставно, Лупулеску је са 2626 био најјачи противник Мотиљеву, па се тај реми брише уместо победе над другим најбољим који је Л'Ами са 2623. На пример да Л'Ами није несретно изгубио у Холандској лиги од Биталзадеха (2422) онда би он био најјачи противник Мотиљеву и Иванишевић би био убедљиво испред.

Пример 3: Петер Хајне Нилсен
Претпоставимо да је неким чудом велемајстор Нилсен у последњем колу за противника имао играча од 1200 рејтинга уместо Ивана Шарића од 2626 и да је постигао исти резултат, а то је реми. У том случају би се брисао тај реми са 1200, уместо до тада најлошијег Петрисора од 2385. Међутим, победа против Петрисора значајније диже направљени проценат него ли што 2385 обара средњи рејтинг, сасвим довољно да се Нилсен пласира са квазиперофмансом од 2717 (уместо постојећег 2703) на Светски куп.

Sapienti sat (Паметном доста)