Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Колико је шах заслужио бодова

Колико је шах заслужио бодова

29.08.2010 / ИМ Марковић, Иван Ј (2471)

Наш експерт Иван Марковић уложио је доста труда и покушао да избодује на основу Правилника о критеријумима категоризације спортова, мисаоних спортских игара и спортских вештина, у којој категорији треба да се нађе шах. Одговор је у првој групи јер би требало да накупи 87 бодова (од 100 могућих). Погледајте детаље.

17.08.2010 / ИМ Марковић, Иван Ј (2471) : Шах је спорт!
17.08.2010 / ИМ Марковић, Иван Ј (2471) : Статус шаха као спортске гране

КРИТЕРИЈУМИ ЗА КАТЕГОРИЗАЦИЈУ СПOРТОВА, МИСАОНИХ СПОРТСКИХ ИГАРА И СПОРТСКИХ ВЕШТИНА

ШАХ

1. Национални друштвени значај (12 од укупно 15 бодова)

Заступљеност у свету - 8 бодова
- око 550 милиона људи на свету игра шах
- око 250 милиона људи шаху годишње посвећује 200 или више сати
- годишње се преко интернета одигра око 400 милиона шаховских партија
- око 119 хиљада међународно рангираних играча на светској рејтинг листи
- евиденцијом ФИДЕ је обухваћено око 5 милиона регистрованих такмичара

Медијска популарност спорта у свету - 4 бода
Интернет је медиј који је као створен за шах: специјализовани сервери за играње шаха неодољив су мамац за шаховске заљубљенике. Сајт www.chess.com је 2854.-и на свету по посећености и има преко 2.250.000 регистрованих чланова, док је www.ChessBase.com око 14.000.-ог места, али је њихов главни адут продаја шаховског програма „Фриц“ и њему сличних платформи, које се годишње продају у вишемилионским тиражима, а истовремено су и „улазница“ за сервер за игру под називом PlayChess. Најпопуларнији сервери за игру, у које поред наведених треба убројати и ICC, редовно уживо преносе и коментаришу све веће шаховске догађаје и на тај начин окупљају додатну публику.
Шампиони света су одувек представљали шаховске иконе, а врхунац глобалне популарности остварили су Роберт Фишер (који се 1972. повукао на врхунцу популарности после победе над Спаским, да би затим „васкрснуо“ 20 година касније у реванш-мечу који је спонзорисао контроверзни бизнисмен Јездимир Васиљевић) и Гари Каспаров (чијој препознатљивости доприноси и каснија политичка каријера).
Садашњи светски првак Вишванатан Ананд најпопуларнија је личност у многољудној Индији, док исто важи и за бившег шампиона Веселина Топалова у Бугарској. Обојица су магнет за велики новац, баш као и бивши светски првак Владимир Крамник и Магнус Карлсен, тренутни број један на светској рејтинг-листи, који је одрадио веома успешну фото-сеансу са Лив Тајлер за модну кућу G-Star, а листа његових спонзора обухвата и Arctic Securities, Simonsen Lawyers, Smartfish, итд. Посебно велику медијску пажњу и милионске хонораре са собом носе мечеви између врхунских шахиста и најбољих компјутерских програма. Своје традиционално упориште шах има у дневним новинама, где су шаховске рубрике неизоставан део садржаја. Шаховске књиге најбројније су после математичких, а после Библије шаховска литература је преведена на највише светских језика.

2. Међународна традиција (13 од укупно 13 бодова)

Светска организација - 4 бода
- ФИДЕ је основана 1924. године
- евиденцијом ФИДЕ је обухваћено око 5 милиона регистрованих такмичара
- око 119 хиљада играча је међународно рангирано на светској рејтинг листи

Континентална организација - 4 бода
- од 14 земаља оснивачица ФИДЕ, 12 је било из Европе
- ЕШУ је основана 1985. године и од 2000. је финансијски и административно аутономна у односу на ФИДЕ

Број земаља чланица - 3 бода
- ФИДЕ сачињава 158 земаља чланица и 19 придружених организација
- ЕШУ сачињавају 54 земље чланице

Систем такмичења - 2 бода
- Титула светског шампиона постоји од 1886. године, а ФИДЕ је преузела организацију овог циклуса такмичења од 1948. године.
- Шах је био саставни део Олимпијских игара 1924. (Париз) и 1928. године (Амстердам; шах се играо у Хагу), с тим што су (према правилима која су тада важила за све спортове) могли да наступају само аматери. Победници тих такмичења (Матисон и Богољубов) сматрани су за аматерске шампионе света. Званичне шаховске Олимпијаде почињу 1927. године (Лондон), такмичење у Хагу води се као друга по реду шаховска Олимпијада, а затим се (уз мања одступања) успоставља циклус на сваке две године (самим тим и издвајање из Олимпијских игара), који се после II светског рата обнавља 1950. године у Дубровнику, где је наша репрезентација освојила златну медаљу.
- У оквиру циклуса такмичења у појединачној (апсолутној и женској) конкуренцији одржавају се национални, зонски и континентални шампионати, као и Светски куп, мечеви кандидата и меч за титулу светског првака.
- Екипна такмичења се одржавају у виду такмичења у којима наступају клубови и репрезентације. Клубови учествују у националним првенствим и куповима, а затим и у Купу шампиона у оквиру такмичења за титулу клупског првака Европе. Репрезентације се такмиче на континенталним и светским првенствима, као и на шаховској Олимпијади и Универзитетском светском првенству (које ће од 2011. бити део Универзијаде).

3. Национална традиција (успех – масовност) (32 од укупно 32 бода)

Савез - 2 бода
- Основан 1921. године.
- Сачињавају га Шаховски савез Београда, Шаховски савез Војводине, Шаховски савез Централне Србије и Шаховски савез Косова.
- Подржао је кандидатуру Алисе Марић за потпредседника ФИДЕ (на листи Анатолија Карпова) и Саве Стоисављевић за генералног секретара ЕШУ (на листи Силвија Данаилова).

Међународни успеси - 15 бодова
Апсолутна конкуренција:
- 13 медаља на шаховским Олимпијадама (1 златна, 6 сребрних и 6 бронзаних);
- 1 сребрна медаља на екипним светским првенствима;
- 6 медаља на екипним првенствима Европе (5 сребрних и 1 бронзана);
- 3 титуле клупског првака Европе (ШК „Партизан“);
- 3. место на светској рејтинг-листи шахиста (Љубомир Љубојевић);
- 11 медаља на екипним Светским шампионатима у решавању шаховских проблема (1 златна, 7 сребрних и 3 бронзане) и 6 медаља на свим Европским шампионатима у решавању шаховских проблема (3 златне и 3 бронзане);
- 6 медаља на појединачним Првенствима света у решавању шаховских проблема (4 сребрне и 2 бронзане), 4 медаље на појединачним Првенствима Европе у решавању шаховских проблема (1 златна, 1 сребрна и 2 бронзане), 3 медаље на појединачним Првенствима света у компоновању шаховских проблема (1 златна и 2 сребрне), као и 2 бронзане медаље у екипној конкуренцији;
- 9 медаља на шаховским Олимпијадама за слепе (2 златне и 7 сребрних) и 2 титуле појединачног првака света за слепе;
- 6 медаља на Светским првенствима за глуве шахисте (4 златне, 1 сребрна и 1 бронзана медаља) и 1 сребрна медаља на појединачном Првенству света за глуве;
- 1 бронзана медаља на Дописној шаховској Олимпијади;
- 2 светска шампиона у омладинској конкуренцији;
- 2 европска шампиона у конкуренцији ветерана.\
Женска конкуренција:
- 2 медаље на шаховским Олимпијадама (1 сребрна и 1 бронзана);
- 1 сребрна медаља на екипним првенствима Европе;
- 4 титуле клупских првакиња Европе (2 пута ШК „Агроуниверзал“ и по једанпут ШК „Гоша“ и ШК „БАС“);
- две трећерангиране шахисткиње света (Милунка Лазаревић као другопласирана на тромечу за изазивачицу светске првакиње и Алиса Марић – пораз у мечу за изазивачицу светске првакиње);
- 3 титуле првакиња света у конкуренцији омладинки.

Клубови - 8 бодова
- Између 420 и 440 клубова, у зависности од ажурног измиривања финансијских обавеза (само у Београду постоји више од 70 клубова).

Број чланова - 6 бодова
- У зависности од ажурности измиривања финансијских обавеза клубова, број регистрованих играча креће се између 6000 и 7000 (само у Београду постоји више од 1000 регистрованих такмичара), од чега је преко 2700 међународно рејтингованих, а 490 са међународним мајсторским титулама (52 мушка и 12 женских велемајстора, 96 мушких и 15 женских интернационалних мајстора и 291 мушки и 24 женска ФИДЕ мајстора).

Систем такмичења - 1 бод
- Појединачна такмичења организују се у виду отворених полуфинала за сваку такмичарску област (у надлежности подручних Савеза) и Шампионата државе у виду турнира са 14 или 12 такмичара у апсолутној и женској конкуренцији.
- Такмичења у млађим категоријама организују се по узрасним групама, Омладински шампионат организује се као турнир 12 или 10 најуспешнијих младих такмичара до 20 година (победници стичу право учешћа на сениорским Шампионатима).
- Екипна такмичења су организована по територијалном принципу у више лига (у надлежности подручних Савеза), а Прва мушка и женска лига су у надлежности ШСС.

4. Национална медијска заступљеност и популарност (3 од укупно 4 бода)


Шах је у Србији био најпопуларнији у периоду између педесетих и осамдесетих година прошлог века, у време великих успеха наше мушке репрезентације. Предводник читавог низа генерација био је Светозар Глигорић, званично изабран за спортисту године 1958. године. Осим њега, за статус спортских звезда у Србији (самим тим и препознатљивост ван шаховских кругова) изборили су се и Љубомир Љубојевић (у једном тренутку званично трећерангирани на свету) и Алиса Марић (учесница меча за изазивачицу светске шампионке, који је делом организован и у Београду; предводница националног тима који је освојио сребрну медаљу на Екипном првенству Европе у Батумију 1999. године, и по том основу проглашен за женску екипу године у званичном избору ЈОК), као и Никола Караклајић, пре свега захваљујући својој каријери радијског водитеља. Медијској популарности шаха у том периоду допринео је и велики број такмичења која су организована у нашој земљи, као нпр. меч СССР – Остатак света, који је одржан у Београду 1970.
Са падом такмичарских успеха смањило се и интересовање медија за шах, пре свега у погледу заступљености шаха на телевизији. Упркос свему, и даље ће се емисија „Свет шаха“ свакодневно појављивати на РТС-у када су у току велики шаховски догађаји, а ИМ Војислав Милановић редовно уређује и води емисију на СОС каналу. Што се радија тиче, ИМ Синиша Јоксић редовно припрема прилоге за Радио Београд.
Упркос томе, дневне новине, периодика и енигматски часописи традиционално су јако упориште шаха и читалачке публике, па тако у Политици (од 1921. године!), Спортском журналу, Дневнику и Блицу постоје редовне дневне шаховске рубрике, обогаћене недељним додацима на читавој страни у Политици и Дневнику, док у НИН-у постоји редовна рубрика, а место за шах је резервисано и у многим енигматским часописима. Специјализовани шаховски часописи и књиге и даље могу да рачунају на своју публику, али она не излази из оквира строго профилисаних интересовања, па самим тим нема утицаја на ширу медијску слику. Шаховски информатор је и даље међу најцењенијим специјализованим публикацијама, а седамдесетих и осамдесетих година је достизао тираж од преко 30 хиљада примерака.
Сајт Б92 редовно извештава о резултатима са највећих светских и домаћих појединачних и екипних такмичења (укључујући и такмичења у јуниорској конкуренцији), а гостовања Алисе Марић (поводом доласка Карпова у Београд) на ТВ Б92 у емисији Вести, а затим и на РТС-у у Јутарњем програму и Београдској хроници добила су третман ударних вести.
Најпосећенији домаћи шаховски сајт је „Вечити шах“ др Владице Андрејића (достиже и око 1000 посета дневно, са забележеном тенденцијом пораста од 40% у последњем месецу), а шах као тема је присутан на многим форумима, али је број дискутаната сразмерно мали. Најпопуларнија шаховска мејлинг‑листа је „Шах-мат листа“, која покрива простор бивше Југославије.

5. Финансијска самосталност спорта у свету и на националном нивоу (4 од укупно 7 бодова)


На свим нивоима сем врхунског, шах је веома јефтин спорт и готово да му није потребно финансирање, пошто се најпопуларнији отворени турнири (тзв. „швајцарци“) по правилу готово у потпуности финансирају од уплата играча и одређеног процента који организатори добијају од смештајних аранжмана на које добијају количински попуст.
Најпознатији спонзори на врхунском нивоу су руски Аерофлот, бугарски М‑Тел, холандски Corus и OHRA, гибралтарски Gibtelecom, али и ChessBase, који је улагао милионске износе у промоцију мечева између светских шампиона и најјачих компјутерских програма. Ранијих година су међу великим спонзорима били и Lloyds Bank, али и наша Инвестбанка, познати организатор београдских супертурнира. „Југоскандик“ Јездимира Васиљевића је 1992. године уложио више милиона долара у повратак Бобија Фишера и његов реванш-меч против Спаског.

6. Рекламна активност у свету и код нас (4 од укупно 7 бодова)


По правилу су светски шампиони најзахвалније личности за промотивне активности. Боби Фишер је у доба своје највеће популарности добијао многобројне понуде за рекламирање, али је прихватао да стане искључиво иза оних производа које је и сам користио и ценио. Гари Каспаров је био рекламно лице за многе производе (вероватно најпознатији је Schweppes), а његова цена за наступ на политичким скуповима, семинарима и јавним обраћањима мери се стотинама хиљада долара.
Већ су помињани и други светски шампиони новијег доба – Крамник, Топалов и Ананд, ChessBase-ова спонзорства мечева између људи и компјутера, као и Карлсенов модни излет у рекламној кампањи за G-Star, а атрактиван имиџ успеле су да уновче и светска шампионка Александра Костењук и Францускиња молдавског порекла Алмира Скрипченко, која је, између осталог, рекламирала и ФК Вердер из Бремена, као и сајтове за играње покера (у којем се и сама у последње време успешно такмичи).
У Србији је у рекламирању путем шаха годинама предњачила Инвестбанка, док данас углавном мањи спонзори стају иза прволигашких клубова или појединих наступа репрезентације на великим такмичењима, а често се дешава да оглашивачи искористе шаховску симболику за своје рекламне кампање, мада шах од тога не остварује никакав финансијски ефекат.

7. Утицај на учеснике (8 од укупно 10 бодова)

моторички - 1 бод
(Институт за медицинску и хемијску лабораторијску дијагностику из Беча је 1996. године спровео истраживање којим је доказано да је контрола финих покрета руку, шака и прстију директно пропорционална (шаховској, а не физичкој!) снази шахисте. То у пракси значи да су врхунски шахисти приказали неупоредиво савршенију фину моторику од шаховских аматера, али и да су шаховски велемајстори у том погледу постигли толико добре резултате да их нису могли пратити ни тенисери, стонотенисери, играчи голфа или дизачи тегова. Седећи положај током игре захтева бављење додатним спортским активностима како би се активирала целокупна мускулатура, тако да та компонента зависи од индивидуалног приступа, а саставни је део тренажног процеса свих врхунских шахиста.)

психолошки - 2 бода
(Многобројна истраживања спровођена од почетка 70.-тих година прошлог века недвосмислено говоре у прилог убрзаног развоја интелектуалних и когнитивно‑конативних способности код шахиста, као и пресудног доприноса јачању карактера, самопоуздања, истрајности и победничког менталитета. Обједињена истраживања у овој области могу се наћи у званичној публикацији ФИДЕ из 1998. године под називом „Зашто предавати шах у школама?“, аутора Увенсија Бланка.)

социјални - 2 бода
(Шах нуди модел равноправности и могућност учешћа свим социјалним групацијама, а истовремено представља заштитно окриље и превентиву у борби против криминала, дроге и насиља. Истраживања које се годинама спроводе у САД говоре да статистички занемарљив број шахиста има полицијски досије.)

здравствени - 1 бод
(Дуговечност и ментална очуваност шахиста и у поодмаклим годинама аргументи су у корист шаха, док су предуго седење и излагање стресу минуси бављења шахом.)

васпитни - 2 бода
(Шах је део школског система у преко 30 земаља широм света, а у нашој земљи је шах као изборни предмет ушао у школе 2007. године и заступљен је у свих 8 разреда. Могућност смештања многих поука у животни контекст, уважавање присуства другог, фер-плеј, брига о стварима повереним на чување, промишљање пре доношења одлуке и преузимање одговорности за своје поступке само су неки од васпитних садржаја који су саставни део шаховске културе. Како би наставни кадар могао да са пуном компетенцијом води наставу шаха, у Србији је шах као изборни предмет присутан на три године Учитељског факултета у Београду и две године Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду.)

8. Приступачност (7 од укупно 7 бодова)

правила - 1 бод
(Шаховска правила су претрпела незнатне измене током скоро 1500 година, иста су свуда у свету и преведена су на готово све светске језике, а на званичном сајту ФИДЕ, као и на хиљадама шаховских сајтова широм света, могу се наћи детаљна објашњења свих шаховских правила.)

систем такмичења - 3 бода
(Шаховски турнири се организују по Бергеровом, швајцарском, шевенишком и куп-систему, као и неким њиховим комбинацијама, а организују се и мечеви, хендикеп-мечеви, мечеви наслепо и симултанке. Сви такмичари могу да се укључе у такмичарске циклусе на почетном нивоу квалификација у својим земљама, а затим да напредују од локалног, преко националног, зонског и континенталног, све до светског нивоа у појединачној и екипној конкуренцији.)

мултидисциплинарност - 1 бод
(ФИДЕ препознаје пет аспеката шаха: игру, спорт, науку, уметност и дидактичко средство. Шаховска такмичења су међу најсофистициранијима, пошто сем игре за таблом предвиђају и могућности игре путем интернета, дописни шах, игру против компјутера и уз помоћ компјутера, такмичења слепих и слабовидих, глувих, играча са физичким хендикепом, као и надметања у шаховској композицији и решавању ортодоксних и хетеродоксних студија и проблема, али и у више од 13000 регистрованих подврста шаха.)

цена - 1 бод
(Један од разлога распрострањености шаха је ниска цена потребних улагања: потребна је само шаховска гарнитура, а за такмичења и шаховски сат, док је за надметања преко компјутера довољан бесплатан клијентски софтвер, рачунар и веза са интернетом. Није потребна никаква такмичарска опрема, а ни специјализовани спортски терени, борилишта или центри за припрему спортиста, већ само обезбеђен простор за игру.)

организациони захтеви - 1 бод
(Организација шаховских такмичења подразумева пре свега обезбеђивање просторије одговарајућих димензија, која је у тихом окружењу, са одговарајућим осветљењем и могућношћу проветравања. Осим тога, потребно је обезбедити одговарајући број столова и столица, а шаховске гарнитуре и сатове могу донети и такмичари. Судијама паровање олакшава специјализован софтвер, који омогућава и директно постављање свих података на сајтове на интернету. У случају такмичења на врхунском нивоу, потребно је обезбедити детекторе метала, звучну изолацију и могућност директног преноса у простору за игру и преко интернета. Иако је њен значај практично занемарљив, допинг-контрола се спроводи на највећим такмичењима под патронатом ФИДЕ, како би се поштовали стандарди које прописује МОК.)

9. Општи утицај на квалитет живота (4 од укупно 5 бодова)


Шах је биопсихосоцијални и културни феномен који је, са антрополошког становишта, блиско повезан са архаичним менталитетом и колективним несвесним садржајима, тако да значајно доприноси развитку симболичког мишљења и ширењу интересовања. Осим доказаних резултата у областима убрзаног развоја интелектуалних и когнитивно‑конативних способности код шахиста, као и пресудног доприноса јачању карактера, самопоуздања, истрајности и победничког менталитета, шах значајно доприноси васпитању и поимању фер-плеја, равноправности, толеранције и уважавања потреба других. Услед сталног менталног тренинга и смисленог структурирања слободног времена, шахисти су по правилу дуговечни, очуваног духа и интелектуалних способности.
На сличан начин као и спортисти чија је физичка активност видљива „голим оком“, шахисти проживљавају чак и феномен „тркачеве еуфорије“, то јест да се широка палета емоција креће од живахности, преко задовољства и среће, све до еуфорије и екстазе, као резултат повишења нивоа ендорфина у мозгу, али и серотонина, допамина и норепинефрина, па према неким истраживањима и анандамида. Чиксентмихаљ је, наводећи примере за активности које доводе до феномена који је у психологији познат као „флоу“, написао: „Начин на који се пливач‑маратонац осећао током препливавања Ламанша био је готово идентичан начину на који се осећао шахиста током турнира, или алпиниста који се успињао уз стрму литицу“.
Потребно је објективно сагледати и проблеме који се јављају услед бављења шахом: висока моторичка спретност која се стиче играњем шаха мора се допуњавати и другим физичким активностима које треба упражњавати, како би се уравнотежиле последице прекомерног седења и излагања стресу. Осим тога, нагли прираштај информација чини да шахисти троше све више времена на припреме, што их додатно умара и одузима им време за одмор и друге активности и интересовања.