Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Шах је спорт!

Шах је спорт!

17.08.2010 / ИМ Марковић, Иван Ј (2471)

Елаборат о статусу шаха као спорта написао је наш пријатељ ИМ Иван Марковић, а елаборат је усвојен на данашњој седници ШСС.

Шта чини шах спортском дисциплином

У својим документима Међународна шаховска федерација (ФИДЕ) званично препознаје пет аспеката шаха: игру, спорт, уметност, науку (математичко‑логички израз) и дидактичко средство. Свођење шаха само на игру (па макар и мисаону) било би велика цивилизацијска неправда и огроман корак уназад, тако да шаховским савезима и шаховској јавности предстоји озбиљан задатак да не дозволе да до тога дође, и то (наравно) не само из материјалних разлога.

Како ћемо се у даљем тексту бавити детаљном анализом и систематичним излагањем аргумената, следи само констатација да је шах спорт неспорно и фактички (шах је још пре више од десет година признат као спорт у више од 100 земаља) и са научног становишта (и то како из перспективе друштвених наука, тако и на основу налаза спортске медицине), а изостављају се разматрања и процене ефеката које узимају у обзир (не само економске) последице свођења (српског) шаха на статус мисаоне игре.

„Спорт је вишедимензионални и сложен феномен. Поред такмичења, подручје спорта обухвата социјалне, психолошке, економске, политичке, педагошке, научне, медицинске, филозошке, религиозне, културне, правне и друге вредности. Спорт је друштвена појава, са специфичним социјалним функцијама и израз је одређених друштвених потреба“, наводи се у уводнику текста о аспектима спорта, који је објављен на сајту „Савремени спорт“.

Природа спорта може се описати следећим параметрима: 1) доступан је свима; 2) носи у себи забаван карактер игре; 3) истиче и награђује учинак/резултат; 4) повинује се правилима; 5) организован је у виду такмичења; 6) постоји међународна организација са јасно дефинисаном регулативом и правилницима; 7) међународног је карактера; и 8) повезан је са физичком активношћу. Остаје да проверимо да ли шах задовољава све наведене услове.

Уколико желимо да установимо да ли је шах доступан свима, у свом Статуту ФИДЕ експлицитно наглашава да „шах одбацује дискриминативан третман из националних, политичких, расних, социјалних или религиозних разлога, као и по основу полне припадности“. Осим тога, уколико консултујемо званична Упутства за извођење наставног плана и програма, видећемо да је циљ наставе шаха као изборног предмета у првом циклусу основног образовања у Србији „да се свим ученицима и ученицама који се определе за овај програм изборне наставе, без обзира на расну, верску или националну припадност, било који хендикеп, развојне потешкоће или неки други вид посебних потреба и/или личних обележја, пружи прилика да овладају основним законитостима и принципима шаховске игре“, односно да „шаховска игра представља и модел који промовише равноправност, а негира сваки облик дискриминације: у игри подједнако могу напредовати и уживати ученици и ученице свих раса, националности и вероисповести, како надарени, тако и они са посебним потребама, са слушним оштећењима, глуви и неми, слабовиди и слепи (шаховска литература се успешно прилагођава запису Брајевом азбуком, а постоје и посебно дизајниране шаховске табле и фигуре које слабовиди и слепи могу потпуно самостално да користе; већина шахиста уме да игра и ‚наслепо‘, тј. путем изговарања потеза онако како се записују шаховском нотацијом), са физичким хендикепом, аутистични или са другим развојним поремећајима (између осталог, шах развија свест о присуству другога и на тај начин представља основу за даљи развој комуникације), мршави и буцкасти, високи и ниски, ћутљиви и причљиви, неустрашиви и повучени“. Јасно је да у том погледу шах поставља највише стандарде, који могу да послуже за пример многим другим спортским дисциплинама.

Према подацима које је објавила ФИДЕ, око 550 милиона људи на свету игра шах, док око 250 милиона људи шаху годишње посвећује 200 или више сати. Јасно је да ти подаци говоре о привлачности и прихваћености шаха као игре која је широм света присутна у готово неизмењеном облику током 1500 година. Роже Кајоа је сврстао шах у категорију „лудуса“, која се заснива на доследном поштовању конвенција и правила, уз наглашено присуство „агона“, то јест такмичарске компоненте.

Учинак шахиста се статистички изражава путем међународног рејтинга у распону од 1200 до готово 2850 поена, чиме је обухваћено преко 100 хиљада међународно рангираних играча на званичној рејтинг-листи ФИДЕ, која располаже евиденцијом о приближно 5 милиона регистрованих такмичара. Они на основу резултата освајају (или губе) рејтинг, али и стичу услове за признавање националних и међународних титула, за које постоје прецизно дефинисане норме. Све ово, као и правила игре и упутства за спровођење такмичења, основни етички код, итд. садржано је у Правилнику ФИДЕ.

Тренутно је у ФИДЕ активно 158 земаља чланица и 19 придружених организација, које прихватају и примењују начела, одредбе и правила која прописује ФИДЕ. Појединачна и екипна такмичења под њеним покровитељством почињу на националном, регионалном и континенталном нивоу, организују се континентални и светски шампионати, као и Шаховска олимпијада.

Најчешћи камен спотицања је повезаност шаха са физичком активношћу. Почећемо од индиректних аргумената: савремени шахисти у своје припреме укључују једну или више физичких активности, међу којима су најраспрострањеније трчање, пливање, тенис, мали фудбал, одлазак у теретану, итд. Није у питању необавезна рекреација, већ покушај да се шахиста/спортиста доведе у стање оптималне физичке припремљености како би издржао напоре током шаховских такмичења.

Још 1979. је немачки велемајстор др Хелмут Пфлегер спровео значајан експеримент током велемајсторског турнира у Минхену, уз учешће многих спортских, медицинских и истраживачких организација. Шахистима су током партија мерени пулс и крвни притисак и мерењима је установљено да су резултати упоредиви са напорима других професионалних спортиста (нпр. у стрељаштву, голфу, аутомобилизму, карлингу, итд.), односно да је ниво активности 2,5 до 3 пута већи него када особа мирује, односно пасивно седи.

Пулс је значајно варирао током партије и по правилу је растао са напетошћу коју је производило ишчекивање да противник одигра свој потез, односно у позицијама у којима се играч борио са тешкоћама. Насупрот томе, у добрим позицијама и када је играч био на потезу и могао да активно планира, смањивала се фреквенција срчаних откуцаја и играчи су били смиренији. Што се неуровегетативне и кардиоваскуларне стабилности тиче, резултати шахиста су у потпуности били упоредиви са онима у лакоатлетским активностима, док је стрес био упоредив са оним у стрељаштву, мотоциклизму, итд.

Спроведен је и велики број експеримената који сведоче о интензитету активности које прате одигравање шаховских партија у такмичарским условима, али ћемо због ограничености простора и недвосмислености закључка навести само мањи број. Истраживачи са америчког Универзитета Темпл су спровели физиолошко истраживање (о којем је извештавао и „Тајм“), које је показало да је губитак воде услед знојења током шаховске партије директна последица високе енергетске потрошње код шахиста. Вредности су биле упоредиве са најтежим физичким изазовима, као у боксу или фудбалу утакмице – дешавало се да велемајстори током партије изгубе и више килограма!

Институт за медицинску и хемијску лабораторијску дијагностику из Беча је 1996. доказао да је контрола финих покрета руку, шака и прстију директно пропорционална (шаховској, а не физичкој!) снази шахисте. То значи да су врхунски шахисти приказали неупоредиво савршенију фину моторику од аматера, али и да велемајсторе у том погледу нису могли да прате ни тенисери, стонотенисери, играчи голфа или дизачи тегова.

Најосетљивије је питање седења током партије. Упркос тој привидној мирноћи коју нарушавају само покрети руку, установљено је да шахисти на сличан начин као и спортисти чија је физичка активност видљива „голим оком“ проживљавају чак и феномен „тркачеве еуфорије“, то јест да се широка палета емоција креће од живахности, преко задовољства и среће, све до еуфорије и екстазе, као резултат повишења нивоа ендорфина у мозгу, али и серотонина, допамина и норепинефрина, па према неким истраживањима и анандамида (поштоваоцима актуелног светског шампиона у шаху ће се сигурно допасти ова игра речи).

Познато је да шахисти у временској оскудици доживе налет адреналина, како би организам у кратком времену могао да високом прецизношћу одговори захтевима игре у сложеним позицијима. Промене у организму (и то не само у „цајтноту“) се очитавају и у „повишеном срчаном ритму и крвном притиску, појачаном интензитету и сужењу видног поља“, као што је показано у Мејовом раду из 1975. године, а затим детаљно потврђено и у налазима Криза, Вокала и Кризове, који су 1990. упоређивали пулс шахиста и професионалних хокејаша. Чиксентмихаљ је исте године, наводећи примере за активности које доводе до феномена који је у психологији познат као „флоу“, написао: „Начин на који се пливач-маратонац осећао током препливавања Ламанша био је готово идентичан начину на који се осећао шахиста током турнира, или алпиниста који се успињао уз стрму литицу“.

Др Вили Вејер, тадашњи председник Немачке шаховске федерације, 1977. године је побројао карактеристике врхунског међународног шахисте, које у потпуности описују било ког врхунског спортисту: 1) истрајност да игра до краја турнира; 2) издржљивост да превазиђе стрес који изазива учешће на савременим такмичењима; 3) самосвест која подржава борбу за остваривање врхунских резултата; 4) самокритичност у погледу остварених резултата; 5) здрав став који помаже да се изађе на крај са захтевним календаром такмичења; 6) уважавање противника; 7) врхунски квалитет праћен спортским духом и осећајем за правду (фер‑плеј); 8) став према спорту као друштвено пожељној активности; 9) стално учешће такмичара у тренажном процесу; и 10) неизоставна физичка активност.

Поставља се питање колико су закључци на основу овакве аргументације прихваћени широм света. Према податацима ФИДЕ из 1998. године, до тог тренутка је шах већ био признат као спорт у 100 земаља, члан националног спортског савеза у 67, а националног олимпијског комитета у 65 земаља, док је био признат од стране других државних организација у 61 земљи. Следећи чиниоци су пресудно утицали да дође до овако масовног признавања шаха као пуноправне спортске дисциплине: 1) доказана образовна вредност шаха, за разлику од осталих друштвених игара; 2) организација огромног броја званичних шаховских такмичења током XX века; 3) распрострањеност широм света; 4) организација циклуса светских шампионата (али и такмичења у свим узрасним групама) под покровитељством ФИДЕ током више од 50 година; 5) статистичка мерљивост такмичарског учинка и званично ажурирање и објављивање постигнутих резултата; 6) признавање шаха као спорта од стране Међународног олимпијског комитета и Међународне федерације универзитетског спорта (од 2011. шах постаје део Универзијаде); 7) научно заснована мерења физиолошких промена у организму током бављења шахом, уз добијање вредности које су упоредиве са другим спортовима; 8) најобимнија литература; 9) најшира друштвена прихваћеност шаха без обзира на године, пол или животни стил; и 10) овладавање врхунском играчком техником као истакнута карактеристика сваког врхунског спортисте.

Круг затварамо повратком на „домаћи терен“ – стручна и шира јавност у Србији се недвосмислено слажу у перцепцији шаха као спорта: 1) шах је придружени члан Олимпијског комитета Србије, а велемајстор Алиса Марић (актуелни кандидат за потпредседника ФИДЕ на листи Анатолија Карпова, коју је званично подржао ШСС) је била чланица Председништва ОКС; 2) нашим шахистима, тренерима и секундантима Влада РС и Министарство омладине и спорта доделили су национална признања за изузетан допринос развоју и афирмацији спорта, а наш најтрофејнији репрезентативац Светозар Глигорић је први носилац признања за животно дело, које су му доделиле управо колеге спортисти, носиоци националних признања; 3) Глигорић је 1958. изабран за спортисту године у ФНРЈ, док је 1999. женска шаховска репрезентација за освојену сребрну медаљу на Екипном првенству Европе у Батумију изабрана од стране Југословенског олимпијског комитета за женску репрезентацију године; 4) шах се као изборни предмет изучава на другој и трећој години Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду, по аналогији са многим земљама широм света (нпр. наши шахисти Сања Вуксановић, Данко Бокан, Филип Костић и Ненад Ристовић су звања дипломираних шаховских тренера стекли у Москви на факултетима за физичку културу и спорт, а њихова диплома, као и обука коју су прошли, обухвата и звање професора физичког васпитања), а радови из области шаха равноправно учествују на међународним научним скуповима у области спорта (нпр. последње две године су на Међународној конференцији ФСФВ у Београду представљени радови у којима су приказани ефекти увођења шаха у школски систем РС); 5) шах је равноправно са осталим спортовима заступљен у српској спортској штампи, итд.

Завршићемо разматрања поновним цитирањем текста са сајта „Савремени спорт“, у којем се говори о аспектима спорта: „Социологија спорта проучава зависност спорта од друштва, али и његов повратни утицај на друштвене токове. Економски аспекти условљени су комерцијалним замахом. Овај аспект битне односе у спорту сагледава кроз економску логику и свет новца, који данас угрожава поље игре, која је некад била суштинска компонента спорта. Културни аспект спорта је, такође, незаобилазан за социологију спорта. Спорт је феномен културе, начин живота савременог друштва, део свакодневног живота људи.

Уколико једна појава додирује и осмишљава културу и начин живота ширег круга људи, мора привући пажњу не само социологије спорта, већ и других наука (социологија културе, социологија слободног времена итд.). Антрополошки приступ истражује спорт као био-психо-социо-културну појаву, односно у којој је мери модерни спорт спојив са архаичним менталитетом и колективном свешћу. Политички аспект значи да се спорт, између осталог, посматра као средство политике. Он је, наиме, све више у служби одређене идеологије и државних интереса, а политичке структуре некада пресудно утичу на карактер и уобличавање спорта. Социологију спорта занимају оба поменута аспекта (економски и политички), али и друге сродне дисциплине (економика спорта, социологија политике и права) у свој обим и садржај укључују поменута питања. Политиколошки приступ анализира спорт као однос друштвене моћи и утицаја политичких структура на његово функционисање. Морални и хумани аспекти су утолико значајнији уколико се више угрожавају, тамне и губе моралне вредности. Морал у спорту, питање хуманизма, биће веома важно за даљи развој спорта: то треба посматрати кроз призму хуманистичког морала“.

Ово је свакако драгоцена поука и путоказ за даље кораке свих релевантних чинилаца. Наведена аргументација углавном је добро позната у научним и стручним круговима, у којима се статус шаха као спорта не доводи у питање више од 30 година, док се фактички статус шаха као спорта признаје дуже од 50 година, како широм света, тако и код нас (о чему нпр. сведочи већ поменуто признање Глигорићу, као и статус шаховске репрезентације у ФНРЈ). У том смислу би свака измена статуса шаха као спорта у важећим законским и подзаконским актима (правилницима) била не само административан, већ и озбиљан суштински промашај и деградација шаха, која би произвела низ негативних последица, како по шаховски живот у Србији, тако и у погледу статуса шаха у широј друштвеној заједници.

Интернационални мајстор Иван Марковић,
Стручни сарадник Учитељског факултета у Београду,
Предавач шаха на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду

    Литература:
  • Blanco, U. (1998). Why Teach Chess in Schools?. Lausanne, Switzerland: FIDE Chess in Schools Committee.
  • Csikszentmihalyi, M. (1990). Flow: The Psychology of optimal experience. New York: HarperCollins.
  • FIDE Forum (1997). “An investigation into the influence of physical fitness on the performance of league-ranking chess players” (official publication by FIDE, pp: 15-19, Vol. XI, No. 3, 1997), Lausanne, Switzerland: FIDE.
  • FIDE Handbook (2005). “Laws of Chess”. FIDE Handbook, E. I. 01A, 5th FIDE Congress at Calvià, Mallorca (Published October 2004, effective from July 1, 2005). Lausanne, Switzerland: FIDE. Retrieved May 12, 2009, from http://www.fide.com/component/handbook/?id=124&view=article.
  • Hollinsky, C. et al. (1996). “An investigation into the influence of physical fitness on the performance of league-ranking chess players”. Vienna: The Institute for Medical and Chemical Laboratory Diagnosis AKH.
  • Kajoa, R. (1967). Igre i ljudi. Beograd: Nolit.
  • Kriz, M., Vokal, E. & Krizova, M. (1990). “The impact of psychological stress on somatic and biochemical parameters in an atypical sports discipline” (translation of Slovak title), Československé Zdravotní, CVII, 38 (11), 479-485.
  • Marković, I., Vuksanović, S., & Koprivica, V. (2009). „Novine u metodici obuke šaha u mlađem školskom uzrastu“. U B. Bokan (ur.), Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vaspitanja – Zbornik radova (pp. 301-307). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
  • Marković, I. i Koprivica, V. (2009). „Podvrste šaha kao dopunsko didaktičko sredstvo u ranoj fazi obuke“. U I. Juhas i V. Koprivica (ur.), Teorijski, metodološki i metodički aspekti takmičenja i pripreme sportista – Zbornik apstrakata (p. 80). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
  • May, R. (1975). The courage to create. New York: W. W. Norton.
  • Prosvetni glasnik (2006). „Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja“. Prosvetni glasnik, LV, 15, 1-9. Beograd: JP Službeni glasnik.
  • Root, A. W. (2006). Children and Chess: A Guide for Educators. Westport, CT: Teacher Ideas Press.
  • Savremeni sport.com: Aspekti sporta. Retrieved August 12, 2010, from http://www.savremenisport.com/Osnove_Aspekti_sporta.html.
  • World Chess Championship Finals (1998). “Toward Chess as Sport Under the IOC”. FIDE Magazine, January 1/9, 1998 (ed. C. Abundo & B. Kutin; material sponsored by the IOC). Lausanne, Switzerland: FIDE.