Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Смрт ремију, живео шах

Смрт ремију, живео шах

09.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185)

Покренули смо ланчану реакцију текстом Смрт шаха због ремија, а након ишчитаних коментара имам још подоста ствари да додам.

Пре неког времена покренули смо тему поводом улоге капитена и везаних ремија. До сада су објављени следећи текстови:
04.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Смрт шаха због ремија
04.08.2010 / ФМ Попадић, Драган (2268) : Не кајем се
05.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Правила и капитени
06.08.2010 /   Милошевић, Радмила : Шаху заиста пријети смрт због ремија
06.08.2010 / ИМ Несторовић, Дејан (2423) : Ћаскање о улози капитена
08.08.2010 /   Петрушић, Горан (1937) : Намјештање мечева, редовна појава

Започећу једним примером са Квалитетне лиге Београда из 2006. године (Деки, не плаши се, нема тебе у овој причи ). Зацртан циљ моје тадашње екипе, Поштанске Штедионице, био је улазак у прве две екипе и самим тим пласман у Премијер лигу Београда. У последњем колу играли смо против екипе Чукаричког, по именима прилично слабије екипе. Капитени су се унапред договорили и обавестили нас о следећој процедури. Меч се игра док неки играч Поштанске Штедионице не поентира, а онда се на преосталих седам табли везују ремији без обзира на позиције. Тако је и било! Ја лично мислим да је такав приступ врхунски безобразлук, али из текста Декија Несторовића видели смо да он подржава идеју капитена за везивањем ремија, тако да би се онда овај случај могао окаректерисати као прилично коректан. Једини човек који је на том мечу изгубио, партију није изгубио намерно, већ је био надигран. Да ли су тако могли да одиграју Мимоза и Херцег Нови у чувеном примеру о ком смо читали у претходним текстовима? Наравно да су могли, али нису, али зато су паметније оне екипе које су играле читавих пет минута у последњем колу. Што рече господин Петрушић, из лиге не испада најслабија екипа, већ она која најмање мечева намести.

Помињу се интереси екипе и уложена средства. Да ли то може оправдати непоштовање писаних прописа о улози и правима капитена? Да ли је потребно да шахисти буду робови (или марионете) зато што их је неко ангажовао да играју за клуб? Мој одговор је не! Ево још једне илустрације. Игра се хипотетички меч неке наше лиге. Капитен, који као најјачи играч свог клуба игра на првој табли. Он устане и приђе свом играчу на четвртој табли, баци поглед на позицију и каже му да управо има жртву те и те фигуре на том и том пољу, после које се противник распада. Али то се не сме, забрањено је правилима? Ма какви, то су неписана правила, наш газда је уложио у наш клуб велике паре и ми морамо да се служимо свим средствима да би стигли до зацртаног циља! Сачекај, не повлачи потез, идем до собе да проверим шта каже Рибка, па се враћам да ти кажем шта да одиграш. Наравно, могу да исценирам и много грђе примере од наведених, али негде се мора повући граница. А зашто та граница не би била иста она која је већ одавно подвучена у правилима и правилницима? Да ли би лига била лошија од постојеће да капитен буде кафе куварица, а да му једини утицај на игру буде да кад му се играч нађе у недоумици и приупита га да ли је реми ок?

Како је у другим спортовима? Ево погледајмо фудбал, на пример. Последње коло лиге, обе екипе опстају са 0-0. Креће утакмица и нико не прелази своју половину. Играчи се безбрижно додају на својој половини док не истекне 45 минута и судија не одсвира полувреме. А у другом полувремену наравно, додаје се друга екипа и протекне 90 минута. Сви срећни само народ са трибина урла незадовољан виђеним, али ми смо остварили свој циљ и оправдали уложена средства. Директори и спонзори шаховских клубова, упитајте се да ли клуб постоји да игра шах или да везује ремије и тавори у некој лиги. Навијаче смо одавно разјурили тако да нема истих проблема као у фудбалу, па ипак... А шта је са кошарком? У кошарци, иако је нерешен резултат после регуларног дела игре реткост, мора да победи једна екипа, победник ипак треба да се зна. Зашто шаховски меч мора да се заврши нерешено? И даље подржавам увођење мог система у коме нема нерешеног меча, а победничка екипа уписује меч бод. Изгледа да је то једини начин да се спречи најезда везаних ремија. Замислите ситуацију у којој телевизија резервише простор од 4 сата да директно преноси шаховски меч. Кад оно неколико минута игре и потписује се шест ремија. И шта ћемо сад? Наравно, рекламе! А онда, по узору на атлетске преносе и трку на 100 метара, можемо приказати комплетан меч још неколико пута!

Организатори, судије, играчи и капитени, окупите се, заседните и зауставите ово силовање шаха или ће бити касно.