Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Правила и капитени

Правила и капитени

05.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185)

Поводом објављеног текста Смрт шаха због ремија свој коментар је дао велемајстор Горан М Тодоровић. У овом тексту ћемо објавити коментар и дати нека додатна појашњења.

Јуче смо отворили нов проблем у нашем шаху и објавили два текста:
04.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Смрт шаха због ремија
04.08.2010 / ФМ Попадић, Драган (2268) : Не кајем се
Сам проблем је у томе што се пречесто у нашим (српским, црногорским, босанским) лигама дешава везивање ремија. Обратио нам се велемајстор Горан М Тодоровић својим коментаром.

Горан М Тодоровић:
Поздрав Владице, имам само један кратак коментар на твоје цитирање правила шта сме капитен и како се одвија понуда ремија. Мислим да ниси довољно добро упознат са Правилима. Нисам сигуран да ли су се Правила задњих година мењала, али бих ти само скренуо пажњу на случај који се десио на финалу купа пре десетак година. Капитен моје екипе је понудио реми противничкој екипи на табли где је наш играч тренутно био одсутан, вероватно у тоалету. Противничка екипа је то прихватила и реми је одмах потписан и то га је у формулару потписао капитен који није играо ту партију! Судија је такав реми прихватио и објаснили су нам да капитен може уместо играча понудити реми, склопити реми и као што видиш на крају и потписати реми уместо играча који ту партију игра. Дакле ако су правила таква, а верујем да и данас јесу таква, онда твоја теорија да су везани ремији против важећих шаховских правила нема основа.

Коментар Владице Андрејића:
Горане, драго ми је да си се јавио и указао на неке случајеве из праксе. Што се тиче правила и правилника претпостављам да сам један од најбољих познавалаца истих у земљи. Последњих година мењала су се само Правила игре ФИДЕ и то се редовно ради на сваке четири године. Са друге стране не сећам се да је у скорије време промењен било који од наших правилника. Последњи који сам пронашао је Општи правилник екипних такмичења који је усвојен на 25. Скупштини Шаховског савеза Југославије одржаној у Пули 17. маја 1991. године и он се готово не разликује од поменутог Правилника из Титограда од 22. фебруара 1976, барем не по питању капитена екипе. Сада ћу вам цитирати све чланове из трећег дела Правилника који се зове "Капитен екипе".

Члан 13: Свака екипа мора имати свог капитена, који може бити и један од играча. У пријави који клуб подноси за такмичење назначује се и име капитена екипе.
Члан 14: Дужности капитена екипе су:
а) да подноси састав своје екипе, чланске карте и осталу документацију судији такмичења,
б) да обавештава чланове своје екипе о пропозицијама, правилима такмичења и одлукама судије и турнирског одбора као и другим информацијама. Сва обавештења дата капитену сматра се да су дата целој екипи,
ц) да заступа своју екипу на такмичењу,
д) да у име своје екипе подноси предлоге или жалбе судији или турнирском одбору,
е) да се стара за дисциплину својих чланова.
Члан 15: За време игре капитен се може обраћати члановима своје екипе само о питањима која се не односе на ток партије, и само онда када је на односној табли на потезу играч противничке екипе, и то само у присуству судије.
Члан 16: За време игре играч се може обратити своме капитену само о питањима која се не односе на ток партије, и то у присуству судије, и када није на потезу. Међутим, играч има право да се обрати капитену ради консултације у случају када му противник понуди реми или он сам жели да ту понуду учини. И у овом случају обраћање се мора извршити у присуству судије, а капитен може одговарати потврдно или одречно, без икаквих коментара или објашњења о самој позицији.

Из овога се јасно види да ингеренцију за партију има само играч, али прећутно се годинама толерише то што капитени наређују својим играчима да ремизирају. Играч није принуђен да ремизира иако је то можда у супротностима са жељама његовог капитена, он може наставити да игра, а на клубу је касније да га евентуално локално санкционише. У ситуацији коју помињеш, судија је направио очигледну повреду правила, и то не ону која се толерише, али шта да кажем, постоји пуно различитих судија... Верујем да би било јако забавно чути ко је био тај конкретни судија који вам је објаснио да то може тако да се ради.

Основни проблем у нешем екипном шаху је тај што су се екипе, односно капитени избезобразили и почели директно да утичу на резултат. Наравно, легално се може направити 6 ремија на почетку меча, тако што се играчима унапред каже да иду и ремизирају, они седну и испонуђују једни другима ремије и готово. Са друге стране, ситуација кад је меч у току је поприлично дискутабилна, јер је то немогуће урадити, а да се не прекрше правила, тј чланови које сам горе цитирао. И шахисти су људи, те мислим да је нехумано човеку који има тотално добијену позицију наредити да ремизира.

У сваком случају желео бих да позовем наше еминентне шаховске судије да дају своје виђење приче о капитену екипе. Судије свих рангова и подручја, јавите се и оставите свој коментар.

Горан М Тодоровић:
Имам још један коментар где сам сигуран да ти ниси у праву. Код увођења три бода за победу кажеш да се то у кратким шаховским лигама не осећа или нема значаја. На 11 кола како се игра наша прва лига итекако мора да се осећа разлика у односу на стандардно бодовање. Истина је у поређењу са фудбалом само да је разлика још значајнија у лигама где има 30 и више утакмица у првенству. А да је и 11 кола наше лиге довољно да се направи разлика, навешћу ти један свежи пример. На недавном светском првенству у Јужној Африци фудбал се играо у групама од по 4 екипе са само три кола. Једина непоражена екипа на првенству остао је Нови Зеланд који је у својој групи све три утакмице одиграо нерешено и испао из даљег такмичења као трећи са 3 бода. Даље је отишла Словачка са 4 бода и негативном гол разликом 4 5. Словачка је по једну утакмицу добила, изгубила и одиграла нерешено. Да се бодовало по старом систему два бода за победу и Словачка би имала 3 бода као и Нови Зеланд, али би други био Нови Зеланд због боље гол-разлике и наставио такмичење на првенству. Закључак је да и на такмичењу са само 4 екипе итекако може да се осети правило уперено против нерешених исхода 3 бода за победу. А колико тек то може да значи у такмичењу једне шаховске лиге са 9 или 11 кола? Много много више. Када је уведено ово правило чуо сам духовит коментар једног нашег судије, који је изгледа потпуно на месту, да је ово правило много ефикасније у шаху него у фудбалу где су већ измислили начин како да екипе освоје што већи број бодова, а да у суштини међусобно играју нерешено. То је систем под називом три за три. Дакле, систем значи да кад две екипе пожеле да међусобно одиграју нерешено онда оне у два међусобна сусрета не одиграју два пута нерешено чиме би обе екипе освојиле по два бода, већ у првој утакмици победи једна екипа, обично она која је домаћин, а кад у другом делу првенства дође реванш победи она друга екипа која је тада домаћин. На тај начин обе екипе узимају по три бода из две међусобне утакмице, а не два. Пошто се у шаху турнири углавном играју једнокружно, а не као у фудбалу двокружно, оваква врста договора није могућа.

Коментар Владице Андрејића:
Пример Новог Зеланда, као једине репрезентације у Јужној Африци која није изгубила ни једну утакмицу реално није довољно добар. Основно је поставити други критеријум, а то не морају бити поени, већ на пример већи број добијених мечева. Суштина је у томе да је потребно имати три нерешена меча више од друге екипе која то компензује са једном победом и два пораза. Ту се гледа прави утицај правила. У нашим шаховским лигама уобичајено постоје велике разлике у класи између екипа, односно нису све екипе уједначене, што ће довести до тога да екипе које се боре за најбитнију ствар тј врх табеле добију велики број мечева и јако је тешко пронаћи пример где ће једна од њих имати три нерешена меча више. Ја се слажем да је лако теоретски конструисати табеле где су драстичне разлике у пласману, али практично је то јако тешко изводљиво. Чак и ако успемо да пронађемо неку такву табелу са одиграних лига од претходних година, веома је могуће да би се она разликовала од оне друге само зато што је сам систем омогућио екипама да наместе завршницу у складу са важећим правилом.