Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Чика Дража, коментари 3

Чика Дража, коментари 3

03.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185)

Ево још једног коментара на серију текстова, овога пута јавио се некадашњи кошампион државе ИМ Никола Остојић. Ах, да и Андрејић се није суздржао да понешто допише.

За оне који би желели да обнове градиво, и даље смо на проблематици повезаној са следећом серијом текстова:

25.07.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Зауставите лудило
26.07.2010 / ФМ Аџић, Слободан (2127) : Кад закон метлом замане
27.07.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Чика Дража, коментари
28.07.2010 / ФМ Аџић, Слободан (2127) : Брак из користи - прво истрага па развод пред судом
29.07.2010 / ИМ Ђукић, Жељко (2382) : Побуњени човек потврђује своје достојанство
29.07.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Чика Дража, коментари 2
30.07.2010 /   Андрејић, Владица (2185) : Лик и дело ђенерала
31.07.2010 /   Станковић, Миодраг : Дражић, шах и остало
02.08.2010 /   Радошевић, Ненад (2196) : Жао ми је што мешам политику

На почетку да видимо какав кометар је написао ИМ Никола Остојић, кошампион Југославије из 2001. године.

GM Sinisa Drazic (Ostojic Nikola, Beograd) :
Ne bih ovde zeleo ni da branim, a jos manje da napadam lik i delo GM Sinise Drazica. Naime mnoge stvari su cinjene i cinice se koje nam se svidjaju ili ne, nije problem ovde u jednom coveku, zapravo taj covek je olicenje sposobnosti, energicnosti i radinosti to je nama njegovim kolegama itekako dobro poznato, a postao je i sasvim dobar velemajstor sto je potvrdio na nekoliko zadnjih sampionata, nebrojen broj jakih vikend turnira koje je osvojio takodje, rec je zapravo o nacinima za koje se on izborio za neke stvari u zivotu, a koje je vecina osudjivala, a zasto, pa zato sto se uspeh u Srbiji neprasta. Licno mogu da kazem da mi je poznato da su mnogi cenjeni igraci radili i gore stvari al o tome se cuti, jer boze moj, necemo o njima imaju jake veze i uticaje. Problem je u nama samima i nama kao kolektivu. Znate postoji bojkot kao mocno i ultimativno oruzje al za bojkot treba saglasnost svih a nje nikad nema jer neki ce se uvek prodati za male pare ili malo vece i zato od svake borbe odustaju i oni najaci sa najvise integriteta i uticaja na primer u slucaju reprezentacije, tuzno i zalosno, nasi divni momci ljudi Ivan Ivanisevic, Aca Kovacevic, Bojan Vuckovic precutali su i prihvatili cirkus i nasilje u odredjivanju sastava po tablama jer su saznali da mi ostali takvi kakvi smo nismo podrska njima najboljima medju nama sahistima i kao igraci i kao ljudi od izuzetnog integriteta. Tako zivot ide dalje, a od GM Drazica i Selektora Drazica ocekujem i ocekivao sam vise integriteta jer napokon Vi ste gospodine Drazicu veoma sposoban covek i Vama ljudi koji ce vam naredjivati da cinite gluposti nisu potrebni jer ste bez njih uvek mogli i moci cete, pa ostanite zapamceni po tome sto ste uradili nesto vredno za sah i sahiste i dokazite da ste osoba vredna postovanja pa ako i odete sa svojih pozicija da Vas cene jer ste hteli i pokusali, a ne ovako. Ja verujem da Vi to mozete ako hocete, pocnite od reprezentacije. Verujem da cete zadobiti simpatije i ogromnu podrsku.

Наставак приче пише ваш уредник Андрејић.
Колико сам схватио једини грех актуелног селектора Дражића је тај, што је промешао редослед играча по таблама. Претпостављам да је пре свега у питању прва плоча на којој би требало да наступи ВМ Никола Седлак. Ја суштински не видим ту неки проблем, јер одавно сам сматрао да актуелни шампион има морално право да представља своју земљу на првој плочи, наравно под условом да он сам то жели. У складу са тим, питам се зашто селекторка женске репрезентације гура актуелну шампионку и цуру која је освојила скоро све шампионате Србије на далеку трећу плочу. Опет се враћамо на критеријуме. Шта треба урадити да би неко играо на првој табли? Ево ја могу да предложим неколико могућих одговора на то питање: освојити шампионат, набуџити рејтинг, или једноставно бити миљеник селектора. Можда ипак, по узору на текст Неше Радошевића јавно извлачење из бубња уз СМС гласове публике, при чему приходи од гласова иду селектору. Да се вратимо на тему, мислим да је много битније ко игра у репрезентацији, пре него ли како ће да се дотични ређају. Да људи не помисле да стално критикујем рад селектора, прво ћу да похвалим његов потез, којим је просто преписао састав репрезентације који је раније објавио бивши селектор, Бранко Дамљановић и тако спречио евентуалне немире у екипи.

Редослед по таблама, заправо је прилично минорна ствар и све ми личи на ону нашу: "Село гори, а баба се чешља". Наш селектор је заиста оличење способности, енергичности и радиности, а ја сам се у то лично уверио посматрајући уживо армагедон партију између Синише Дражића и Горана Арсовића у 4. рунди Меморијала Веселина Бошковића прошле године. Дражић је тада лако одбио понуђени реми и грчевито, као бели, покушавао да добије завршницу са сингл ловцем против разнобојног ловца и пешака. Толико ентузијазма је уложио у наредних петнаестак повучених потеза, да исплете матну мрежу ескивирајући црног пешака за сваки случај, да је жалосно било гледати како му пада барјак, али шта да се ради, "то" је шах!

Да, у Србији се успех не прашта. То ће вам потврдити и господин Адам Валериан, богати канадски зубар румунског порекла, а данас цењени интернационални мајстор. Наиме, након Кересовог меморијала на коме је успео у две рејтинг партије да изгуби 33 ело поена и мале паузе, пажљиво је бирао наредне турнире. Претпостављам да се руководио тиме да бира само најквалитетније организоване турнире, а шта ћете већи квалитет од Треће суботе у организацији директор-менаџер-играча Синише Дражића. Са 6½ из 8 и обезбеђен интер бал, успех није опростио сам Дражић који му је онда нанео једини пораз на турниру умањивши му зараду у рејтингу на тричавих 79 ело поена. Годину дана је требало господину Валеријану да се сабере од тог пораза, а претпостављам да је много сати провео анализирајући шаховске класике док се следећег пролећа није упутио на нову турнеју. Турнеја је започела у Борову, где је на првом турниру освојио 7½ из 10 уз зараду од 57 ело, а на другом је играо доста скромније 6½ из 9 (рејтингованих партија) уз само 16 ело зараде. На крају турнеје, Валеријан је смогао снаге да се избори са својим страховима и врати у Нови Сад, где је на турниру Агроном набрао 6 из 9, али је Дражић поново био бољи и славио са 6½. За утеху господин Валеријану су остала 29 ело поена и титула интермајстора. Успех се у Србији не прашта!