Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Побуњени човек потврђује своје достојанство

Побуњени човек потврђује своје достојанство

29.07.2010 / ИМ Ђукић, Жељко (2382)

Чини се да је наша репортажа Зауставите лудило подстакла народ на велику дискусију. Овога пута своје мишљење износи ИМ Жељко Ђукић из Ниша.

Са задовољством сам прочитао текстове Владице Андрејића и Слободана Аџића, па бих желео да и ја изнесем неко своје виђење стања у нашем шаху.

Почео бих најпре од примедби на селектора мушке репрезентације. Требало би још при избору да се гледа да то буде угледна личност, коју ће репрезентативци уважавати и пре свега поштовати, и не само они. По мом укусу би био Бора Ивков или Бошко Абрамовић који су већ били селектори. Велемајстор Славољуб Марјановић, који је дуже време у Грчкој и ради тамо као тренер и селектор, испричао ми је интересантну причу. На некој Олимпијади, Грчка је као високо пласирана екипа, играла у самом врху, на неком уздигнутом подијуму. Док је он шетао и пратио игру својих пулена, пришао му је Ананд, са којим никада није одиграо турнирску партију, нити се пак икада упознао са њим, погледао идентификациону картицу на његовим грудима, пружио руку и срдачно се поздравио, као са старим знанцем. Да ли се може замислити таква ситуација када је у питању наш селектор? -Вероватно, не. Да ли му треба замерити што је конкурисао и на крају био изабран? -Не. Оно на шта бих ја имао примедбу, то је његова одлука да наглавачке постави тим. Нешто слично сам виђао раније у најнижим лигама, где је то било дозвољено. Свакако то не приличи једној репрезентацији, и ту ме више чуди однос репрезентативаца према таквој одлуци. Они једноставно ћуте. Што се избора тиче, да сам се ја питао, за Богосављевића бих свакако нашао место. Да ли му треба замерити што је продавац књига? Не! То је можда и нека препорука јер се зна да је бивши селектор женске репрезентације, господин Ненад Ристић, својевремено са пакетима књига јурио колима до Немачке, да би стигао пре Мартиновића, продао најновије информаторе и енциклопедије по вишој цени и заситио тржиште. Ако мени не верујете, питајте мог исписника Рашу Говедарицу, који из моје генерације, једини, још увек активно игра шах. Искрено говорећи, мени је Синиша Дражић симпатичан човек и мислим да је на последњим шампионатима показао да је и одличан шахиста. Побеђивао је и био у самом врху и на неким опенима. Има спортску дрскост и самоувереност што је уосталом и веома важно. Ако је пак тачно да је неког анонимуса представљао као Џобаву, онда је то стварно за сваку осуду.

Што се тиче шаховских функционера, ту за сада изгледа помоћи нема, али бих цитирао нешто што сам већ прочитао негде: "Паметни не попуштајте, јер ситуација постаје неподношљива". Шаховски функционери из Београда, потпомогнути једним представником подручног савеза, са иницијалима имена и презимена СВ који такође живи у Београду, могли су до сада да раде и да изгласају шта год хоће. Било који турнир да се игра, долазе они у посету, насмеше се, испоздрављају са неким учесницима, вероватно покупе дневнице, а Ти Владице, када наведеш као трошак пут до Новог Сада и назад, вероватно се слатко исмеју, јер никада нису ни пут платили. За узврат СВ ће играти на турнирима, имаће више турнирских партија годишње од Шолака. Обреновац ће му бити далеко, па ће узети хотелски смештај, а за то време ће Абрамовић, Мозетић и други велемајстори путовати сваки дан организованим аутобусом. Пре неку годину сам на неком од тих убрзаних турнира одиграо партију са њим. Јасно је, да је мој минимум далеко изнад његовог максимума, тако да сам партију одиграо рутински, стратешки сасвим добро и чак био задовољан игром. Благо гурање фигура према мени, је био израз његовог незадовољства исходом партије. Гледао сам га запањено и размишљао шта би било да сам га случајно добио из изгубљене позиције, или пак на неки пад заставице, сигурно би ми све фигуре сручио у лице. Знамо се ми одавно, али он је постао моћан функционер. Касније ће он водити са собом на све турнире у Косовској Митровици човека сличног кова, господина Ненада Ристића. Тада ми је постало јасно зашто Сандра , као шампионка није узета у репрезентацију.

А шта значи када човек већ добије власт у шаховској организацији, на једном нижем нивоу, види се по првенствима Ниша која су некада играна са 80- так учесника, последње године се број учесника креће око броја 20. Уписнина рецимо за моје учешће, пре две године, иако сам интернационални мајстор и вишеструки првак града, је била 1.500 дин. а пошто сам закаснио са пријавом, на дан почетка је износила 2.000 дин. јер сам био члан ШК "Рад" из Београда. Немојте мислити да сам случајно ставио неку нулу више. С друге стране, да су ти исти функционери веома опасни ако им се замерите, причао ми је покојни велемајстор Шаховић и наводим само један пример. Шаховић је контактирао организаторе турнира у Сенти и резервисао хотелски смештај. Када је дошао, на дан почетка, речено му је да нема слободних соба, а да је он претходног дана, телефоном отказао учешће. Јасно је да је то неко од злобника урадио уместо њега. Уосталом у књизи "Тамерлан" он и пише о људима са коцкастим главама. А ја бих опет некога цитирао: "Шахисти дигните главу, док је имате".

Што се тиче организације такмичења, наводно у циљу бољих услова за игру, све је урађено да одврати љубитеље шаха од посете шаховским догађајима. Играчи су ограђени неким конопцима, а они који заврше морају забога, одмах после потписивања формулара, да напусте простор за игру. Другим речима, не само да гледаоци не виде готово ништа даље од првог реда, већ и сами учесници не могу да гледају ни своју екипу а камо ли друге. Често ми се дешавало да се пропињем на прстима да бих видео неку позицију, али узалуд. Онда бих као неки преступник, осврћући се около да ме не види судија који је већ уморан од седења за записничким столом и додатно нервозан, на тренутак улазио међу конопце, погледао позицију која ме интересује и хитро се враћао назад. Дигитални часовници су посебан проблем. Вероватно узети по неким нижим ценама, тешко да и играчи који играју, виде колико је минута остало на затамњеном дисплеју.

Одиграо сам сигурно 15- ак првих лига и десетак других, доста велемајсторских турнира, и то у време када је гледалаца било много више, и никада ми није сметао жамор публике, чак и у највећем цајтноту, колико молба судије да се публика одмакне од столова. Зато се питам, шта би било када бих неком свом пријатељу препоручио да дође да погледа неко коло Прве лиге. Шта би он ту могао да види, изузев првог реда до конопаца, и у сваком од тих редова још пет табли где се не види добро позиција. Некада је могло да се иде у круг, па чак су били посебно ограђени мечеви, а сада више не. Само са једне стране може да се гледа, јер је организатору вероватно лакше, а и баш га брига и за шахисте и за неке детаље, кад и саме шахисте није брига за то.

Потпуно се слажем са Аџићем у набрајању оних који су позитивни, али сматрам да при таквом набрајању човек може некога да испусти, ненамерно, из незнања и неоправдано. Ризикујући да ћу то учинити, ја мислим да Небојша Баралић, Аца Милићевић, Петар Катанић, Јосип Декић, Милош Јовичић, Миладин Митровић, Владимир Шарић. од шахиста Славољуб Марјановић, Бошко Абрамовић, Драган Шолак, Бојан Вучковић, Михајло Стојановић заслужују да се нађу на тој листи а од оних који су највише заслужни што можемо да изнесемо своје мишљење др. Владица Андрејић и Горан Томић ( шах мат листа ). За све набројане сам сигуран да ће, у интересу шаха, жртвовати своје драгоцено време и они су већ то у претходном периоду и чинили.

Отприлике пре десетак година са децом сам учествовао на такмичењима у проблемском шаху. У то време смо били чланови ЖТП – а, и Раца Стојковић нам је плаћао трошкове, на чему смо му неизмерно захвални. Тада сам имао срећу да упознам те дивне људе и јасно ми је било одакле толико медаља са највећих светских такмичења. Живели су као једна велика и сложна породица. Нисам могао да верујем да нема трунке суревњивости у једној такмичарској дисциплини. А можете ли да замислите да Бојан Вучковић, који је и активан шахиста, месец дана саставља двопотезе за једно такмичење које се одржава истовремено у 4 града у Србији и уједно прави материјал са дијаграмима, шаље емаил-ом, врши консултације телефоном и организује све то.

Трошкови пута су Владице и нас одвојили од тих дивних људи, које овом приликом поздрављам. Што се тиче Твог жаљења што си узалуд трошио време на припреме, ту се не слажем, није то узалудан посао, припреме не застаревају.

Све ређе учествујем и на викенд турнирима, али када пожелим да видим наше репрезентативце и селекторе, упутим се на неки од њих. Играо сам пре неку годину у једном селу Жбевац у околини Бујановца и док сам возио судију назад, јер су ми организатори платили, он ми је у поверењу рекао да је узео другу награду. Наиме , његово је било да понесе лаптоп и штампач, унесе резултате и одштампа парове наредног кола. Све остало је имао плаћено и хонорар у висини друге награде. Да не бисте помислили да је турнир био слаб, могу вас информисати да је играло неколико велемајстора и интер мајстора.

На крају бих цитирао Кантову мисао: "Ја не морам да кажем све што мислим, али оно што кажем морам и да мислим".

Поздрав свим шахистима и мој позив да активније учествују у дискусијама, и изборима оних који одлучују о њиховим судбинама.

Потпуно сам свестан ризика због свега што сам написао. Знају они где је најболније. Свете се на деци, а Сандра је још увек активна у шаху. Мој син Стеван се повукао и није ми због тога жао, мада је био веома талентован. Наиме, делио је прво место на Кадетском првенству Југославије са Боркијем Предојевићем, а на једном турниру нада у Футогу је делио прво место са Предојевићем и Богосављевићем.

Али, побуњени човек потврђује своје достојанство, рече неко, ја преписах.

Наставак следи, написа Аџић, а ја такође преписах.