Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Кад закон метлом замане

Кад закон метлом замане

26.07.2010 / ФМ Аџић, Слободан (2127)

Поводом недавних дешавања и наше репортаже Зауставите лудило пригодан текст написао је господин Слободан Аџић.

За сада је, на срећу, тек самовоља појединаца у домаћој Шаховској организацији далеко отишла. Срећом-појединци нису далеко отишли! Али зато ово пишем (успут инспирисан не бајатим последњим непријатостима које је у Новом Саду доживео Владица Андрејић) – јер слутим да мањина планира да се вине у висине! Јер, кажем, они дрски и бахати који све у шаху чине пре свега зарад себе па да би што „даље стигли” - још нису далеко отишли. Е, па да нас баш све не би тако лако обишли, ево пред јавност дајем и другачије виђење стања. Екипа која води и руководи шахом у Војводини хтела би и настоји из све снаге далеко да се вине. Јер гомилају се у јавости негативни примери о раду шаховске организације Војводине и Србије. О томе без пардона сведоче и минули догађаји о харању ван система, мимоилажењу закона и институција, сукобу интереса... А све то, па где друго, него у одвајкада толерантној Војводини и њеној престоници - Српској Атини - олимпијском Новом Саду. Ајд зато да протрљамо очи и да се поштено с пуно аргумената запитамо – па побогу шахисти - докле ли ће све из моје прве реченице стићи ако се баш масовно скоро сви клонирамо у нојеве!? Ако заиста у шаховском миљеу Србије и Војводине само ћутимо толеришући и допуштајући омањој бахатој групи да не хаје ни за етику а ни за закон. Сморни јучерашњи дневник Андрејића наслов „Зауставите лудило” не упозорава ли нас довољно?

Ех, ни по јада, да је лакрдија око „преконоћне” промене правилника Међунардоног првенства Војводине у Новом Саду – једина. Желим за сада пре свега да овим написима јавност подсетим и на сумње у легалност Изборне Скупштине шаховског савеза Војводине, потом чудан медијски „брак” Војвођанског шаха - гласила шахиста Војводине и Шаховског Журнала, иначе власништво појединца. Па да јавно анализирамо апсурдну и до сада овакву невиђену ситуацију. Руководство Шаховског савеза Војводине уместо да у клубовима (читај: појединцима неистомишљеницима) НШК-у, Спартаку, Бори Костићу институцијама старијим од свих нас – уместо блиских сарадника – има најљуће противнике?! А, није у контексту самовоље згорег подсетити на у свету шаха незабележену лакрдију да је актуални селектор репрезентације Србије на меморијалном турниру свог „пријатеља”, зарад ко зна каквих интереса - једног „обичног” Грузијца представио организаторима као велемајстора Џобаву! А, можда је Дражићу то био увод и добронамеран, патриотски тренинг. Ма, ко зна, ваљда се припремао велемајстор (који верујем и кад прође поред споменика Светозара Милетића у Новом Саду и њему добаци онако „ан-пасан” ја сам велемајстор!) да на јесен као капитен Србије у Русији на Олимпијади прошверцује слично „за плаве”, рецимо Каспарова?! До тога неће доћи. Или Дражић неће бити капитен ни акредитовани новинари (суморно је то било у Црвенки) а ни играчи неће ћутати као хипнотисани. Простом шаховском логиком: ако је руководству и челницима за овакве „подвиге” и гажење закона у Војводини, било довољно мање од 365 дана (још нису ни толико на власти), па шта ли ће урадити ако им „нечињенем” дозволимо да своју шаховску власт у Покрајини оплоде додајући неку нулицу на 365 дана !

Минулих месеци изненађујући су исхитрени потези и недовољно аргументоване промене у руководству шаховских организација Србије и Војводине. Па, најмање што треба да изазову је јавна полемика, дуел транспарантност и аргументовано мишљење. Ако би се на томе истрајало, ако би уз све не баш тихе и наивне оптужбе – укључили медије, законске институције - можда би резултати дошли. У супротном, врло лако биће по већ виђеном: свако чудо траје кратко а све остаје по старом. Мирише ми на то и пресахнула јавна полемика шахиста и осталих на Интернет презентацији Владице Андрејића. Даље, у архивама имамо текстове и покушаје професионалних новинара Политике, Дневника, Спортског Журнала да скрену пажњу надлежних на веома погубно стање у шаху у Србији. Незабележен бојкот најбољих клубова и појединаца матичног савеза. Чак су и министарства прмила притужбе на регуларност избора у Шаховском савезу Војводине. Било је у медијима не мало критика на свођење финансија и рачуна после Екипног Првенства Европе у Новом Саду. Ехо свега наведеног за сада није стигао. Јавност пре свега, а потом и одговарајући органи када до њих допре информација, морају испитати има ли у свему нелегалних потеза, сукоба интереса , кривичних дела, простора за грађанске тужбе. Већ подуго народ навикнут на разна згражавања - ћути и трпи, гледа своја посла. А „стручњаци „ то свесрдно користе и грабе. Ех, каже Ђоле „Кад закон метлом замане или их пусти да се међусобно тамане...” Умни и проницљиви Балашевићу, неће се „ови” међусобно таманити. Шах је мали спорт па је и сфера интереса скучена. Све је то, на несрећу, на маргинама већих, сложенијих проблема. Па баш у име тога треба и подсетити Закон да чим пре у интересу шаха зграби метлу и малко почисти прашину у шаховском дворишту Србије.

Памтимо ми ”из педесет и неке”, али памте и они пре нас следеће: кроз поносну и богату шаховску историју имамо Глигорића, Матановића, Љубојевћа – домаће и светске величине. И то, да подсетим – у времену кад нам отаџбина није као деведесетих била „ружно паче”. И шта? Па, ником од наведених није ни пало на памет да уз велемајсторско звање пришљамчи и себи приграби зарад интереса: Главни и одговорни уредник јединог шаховског листа у Републици, Селектор Државне мушке селекције, Потпредседник Шаховског савеза Војвдодине, директор и креатор Квалификационоог Покрајнског првенства, директор маркетинга у ШС Војводине који одлучује коме ће се и по којој цени у гласилу ШС Војводине обајавити реклама, као Новосађанин да представља на Изборној скупштини шахисте Вршца... Тај Синиша Дражић који и госте на Првенству Војводине у спрези са Мирославом Копањом - површно и бахато обмањује.

Дакле, за крај овог, првог, уводног дела (заборавих да напоменем да аргументовани наставак у многим медјима тек следи) желим само да шахисти Војводине и Србије на моменат застану. Процените да ли смо минулих пола године морали и морамо ли прихватити као једино решење одлазак из шаховског живота таквих некомпромитованих појединаца као што су: Небојша Баралић, др Велмир Чабаркапа, велемајстор и професор математике Драган Шолак, др Ненад Ђукетић, др Владица Андрејић, угледни тренер Јосип Декић... Да повећам овај апсурд, али и црвенило образа оних који су им се на сарадњи захвалили: сви набројани су познати шахисти на ФИДЕ листама, носиоци академских и међународних шаховских титула. Несхватљиво је и то да у кругу шахиста, а ова по правилу скромна спортска популација – важи за људе са нешто већим просечном интелигенцијом – прихватамо олако све ово.

(Наставак следи)