Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Лига - Вести - Линк
user:  
pass:
 
  Коментар репрезентације

Коментар репрезентације

24.06.2010 / ФМ Ашик, Јосип (2325)

Ово је коментар господина Јосипа Ашика, мајстора ФИДЕ, вишег спортског тренера (одсек шах) и дипломираног менаџера у спорту. У питању је реакција на серију текстова у вези репрезентације, а због обимности и разлике у размишљању објављујемо је засебно. Па, прочитајмо.

Шах је спортска а не математичка дисциплина, без обзира на блискости о којима би нашироко могао да сведочи др Андрејић. У том смислу сав труд у разрађивању табела и рачуници у погледу потребних приноса по кубном метру, години, деценији или милисекунди, пада у воду. Sorry. Апропо џаба кречења.

Наука о спорту одавно постоји, а наука се, ништа ново нећу рећи, базира на искуствима. Специфичности шаха нису толике да би неко измишљао топлу воду осим уколико не подржава идеју да се шах изопшти из породице спортова и сврста уз домине, кладионицу и сл.

Неко је рекао да су ретко селектори постављани по „природном праву“. Шта то говори? Једноставно, да шаховска власт није одговарајућа. Да су погрешни људи на погрешним местима. Да о судбини шахиста одлучују или они који нису одиграли једну турнирску партију или они чији су интереси савим лични. Право питање је – зашто се, уколико сматрате да заслужујете, сами не ангажујете? Или - зашто дозвољавате да одлучују они који мање знају од вас? Актуелним руководиоцима савршено одговара што се овде развила жива дискусија. А одговара им зато што се демос упустио у препуцавања и потпуно мимоишао суштину.

Да је здравог разума, селектор би био биран „ни по бабу ни по стричевима“. Универзални критеријуми подразумевају адекватно искуство, неупитни ауторитет и плански приступ задацима. Не у шаху него било где.

Ако поседује све претходно наведено, бесмислено је наметати селектору да води и ажурира месечне листе, објављује их и на форуму комуницира са незадовољнима. Бесмислено је наметати кандидатима за репрезентацију трку у броју поена, доводити неког у искушење па проверавати да ли је свака партија поштена итд. Селектор прати форму кандидата и процењује како ће се ко уклопити у тим. Још једном да потцртам – тим!

Селектор то може да процењује према нахођењу или критеријумима. Ако су критеријуми егзактни, улога селектора је обезвређена. Препустите је статистичарима. Шта је са тимском психологијом или оним што произилази из дугогодишњег искуства у врхунском шаху? И још нешто, што се упорно заборавља. Репрезентација се саставља ради најбољег могућег резултата а не да би се неком нешто вратило, одужило му се и сл. Ја могу да назовем Дражин распоред по таблама шибицарењем али ако то упали, он је херој, како за друге тако и за мене.

Да покушам да закључим. Шоле је у праву у тачки број 1. Селектор треба да бира тим према слободном избору. Зато што је селектор биран јер се у њега има поверења. А поверења се има јер селектор задовољава универзалне критеријуме. Ако је изабран мимо тога, онда је проблем у онима који су га бирали! И сада ће неко рећи, па шта ћемо ако су они који су га бирали погрешни. О темпора о морес! Не, ми ћемо расправљати ко је на трећој а ко на четвртој табли!!!

Ако селектор слободно изабере тим и доживи неуспех, резултанта је само једна. Принцип одговорности је кључан а не видим да то ико помиње. Ако је погрешио/погрешила треба да сноси консеквенце и крај.

Да се осврнем на излагање Мирослава. Брате бићу оштрији али принципијелно а не лично! Уколико Иванишевић или Вучковић или ко год, достигне рејтинг 2800, да ли ће бити ок да игра на Шампионату? Да, уколико они то желе. Да ли Ананд мора да игра на Шампионату Индије, Топалов Бугарске, Карлсен на Европском, бла бла. Наводим ово као пример па нека су и друга имена и други рејтинг.

Да ли треба некога ко, опет рецимо, игра меч за титулу или било шта на вишем нивоу, презрети јер не игра на Шампионату? Сложићу се ја да сада нико није толико изнад других али у питању је поново принцип. Пази, патриотизам се не истиче игром на Шампионату него игром за национални тим и појединачним представљањем у иностранству. Кад састављаш тим, теби није интерес да се одужиш људима него да креираш тим ради евентуалног успеха, као што већ рекох горе!

У овом смислу обавеза да првак државе мора да игра у тиму је погрешна. Што није 1987. играо Миралем Џевлан? Са Љубом, Предрагом Николићем и осталима. Јел се сећа неко тог имена? Помињеш Рашу али је он, мислим, жешће бољи играч од поменутог.

Помиње се овде како Јована Ерић мора да игра нека омладинска првенства а превазишла је ту класу. Па што вучемо људе на доле? Ако неко мисли да може да напредује у некој јачој конкуренцији, па пусти га да игра. Неки нови Љубојевић више ће вратити овој земљи него да игра стотину Шампионата, оно континуирано.

А кад Шампионати буду као Суперфинале Русије по наградама и условима, не бој се, вратиће се и Ананд и Топалов и Мика и Жика.

И још брате за легенде. Када легенде не буду број 1, 2 или 3, онда можемо да им се захвалимо. Смена генерација се дешава природно а не кампањом.

А ти ми реци где нисам у праву.