Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Једи једи - Линк
user:  
pass:
 
  Винстон Грум: "Форест Гамп"

Винстон Грум: "Форест Гамп"

01.04.2006 /   Андрејић, Владица (2184)

Драги читаоци, пред вама је мој омиљени део из култног дела "Форест Гамп" Винстона Грума. Ради се о делу 23. главе у преводу Марка Франчовића. Оригинални текст на енглеском можете прочитати овде. Уживајте!



ФОРЕСТ ГАМП

Винстон Грум

  И тако, следећи дан је велики шаховски меч између мене и интернационалног велемајстора Ивана Петрокивича, такође познатог као Поштени Иван. Господин Трибл ме одвео у радњу за одећу и изнајмио ми смокинг јербо због је ово велика мондена ствар, и много буџована ће да буде ту. Штавише, победник ће да добије десет иљада долара, и моја половина тога би треблао да буде довољно да отпочнем посо са ракчићи, па не могу да допустим да правим грешке
  Па, дошли ми у салу где треба да се шаховска партија одржи и тамо се око иљаду људи мува около и већ за столом седи Поштени Иван, и мрко ме гледа ко да је Мухамед Али ил неко такав.
  Поштени Иван је један велики руски тип са високо чело, баш ко Франкенштајново чудовиште, и дугу црну коврџаву косу ко што мош видети на свирачу у виолину. Кад ја ошо горе и сео, он ми нешто загунђо и онда један други тип реко: "Нека меч почне," и то било то.
  Поштени Иван је имо беле и он добио да повуче први потез, и он почо са нечим што се звало Понцијани отварање.
  Ја крено следећи, користећи Рети отварање, и све иде прилично глатко. Сваки од нас повуко још пар потеза, онда Поштени Иван пробо нешто што је познато као Фалкберов гамбит, крено својим скакачем около да види јел може да узме мог топа.
  Ал ја видо да се то спрема, и поставио нешто што се зове Замка Нојеве арке, и добио место тога ја његовог скакача. Поштени Иван не изгледо нимало срећно али изгледа успео то да свари и применио Тарашову претњу да угрози мог ловца.
  Ја то нисам тео да трпим, па сам убацио Краљичину индијску одбрану и то га натерало да употреби Шевенигенову варијацију, што мене навело да искористим Бенони контру.
  Поштени Иван канда био малкице фрустриран, и уврто прсте и гризо доњу усну, а онда пробо очајнички потез - Напад пржене џигерице - на који ја применио Аљехинову одбрану и зауставио га у месту.
  Изгледало неко време да ће да буде пат, али Поштени Иван, он крено и применио Хофманов маневар и ослободио се! Ја погледо господина Трибла, и он ми се некако насмешио, и покрено усне и обликовао реч "Сад", и ја знао шта то он каже.
  Видите, било је пар трикова што ме Велики Сем научио у џунгли којих баш није било у књизи и сад је било време да се искористе - поименице, Казанска варијанта Кокосовог гамбита, у којој ја користим своју краљицу као мамац да насанкам то копиле да рискира свог скакача да је узме.
  Нажалост, то није успело. Поштени Иван мора да је то нањушио и он ми је ћапио краљицу и сад је моје дупе у невољи! Онда ја извео нешто што се зове Варка травнате колибе, у чему ја изложим свог задњег топа да га преварим, ал се он није преварио. Узо ми је топа, а и мог другог ловца, и био спреман да ме доврши са Петрофовим шахом, кад сам ја отпустио све кочнице и поставио Пигмејску претњу.
  Сад Пигмејска претња је била један од специјалитета Великог Сема и стварно ме њу добро научио. Зависи много од изненађења и коришћења неколико других фигура за мамац, ал ако тип падне жртвом Пигмејске претње, онда може и да обеси гаће на штап и оде кући. Надао сам се и молио да ће да успе, јербо ако не успе, ја нема више паметних идеја а већ сам отприлике потучен.
  Па, Поштени Иван, он загунђо пар пута и подиго свог скакача да га стави на осмо поље, што би значило да је насео на Пигмејску претњу и за два потеза ћу га имати у шаху и он неће моћи ништа да учини!
  Али Поштени Иван мора да је нањушио нешто мутно, јер је померио ту фигуру са поља пет на поље осам и назад девет ил десет пута, никако не дижући руку са њега, што би значило да је потез коначан.
  Публика је била толико тиха да бисте чули иглу да падне, а ја сам толико нервозан и узбуђен да само што не пукнем. Погледам преко и господин Трибл колута очима на горе ко да се моли а тип што је дошо са Поштеним Иваном се мршти и гледа кисело. Поштени Иван мрда фигуру назад до поља осам још два ил три пута, ал је увек ставља назад на поље пет. Коначно, изгледа ко да ће да уради нешто друго, ал онда подигне фигуру још једном и држи је изнад поља осам и мени засто дах и соба је тиха ко гроб. Поштени Иван се још поиграва са том фигуром и моје срце лупа ко бубањ, и наједном ја одвалио жесток пасуљарски прдеж што звучало ко да неко цепа чаршаф на пола!
  Поштени Иван сложио изненађену фацу, и онда наједампут испустио своју фигуру и диго руке и реко: "Фујјј!" и почо да растерује ваздух и кашље и држи се за нос. Људи што стајали око нас почели да се одмичу и мрмљали и вадили марамице и све, и ја био толко црвен у лицу да изгледо ко парадајз.
  Али кад се све смирило, ја погледо на таблу и јебо ме ако Поштени Иван није оставио своју фигуру баш на осмом пољу. Па ја посего и мазно је мојим скакачем, и онда зграбио два његова пиона и његову краљицу и коначно краља - шах мат! Добио сам меч и пет иљада долара. Пигмејска претња је опет успела.
  Све то време, Поштени Иван правио велике покрете и бунио се и све и он и тип што дошо с њим сместа поднели званичну жалбу против мене.
  Тип задужен за турнир пролисто своју књигу правила док није нашо где писало: "Ни један играч не сме да се намерно понаша на начин који смета другом играчу док партија траје."
  Господин Трибл пришо и реко: "Па, не знам да ли можете да докажете да је мој човек урадио то што је урадио намерно. То је било некако несвесно."
  Онда директор турнира опет листо књигу, док није дошо до где каже: "Ни један играч се неће понашати на начин који је непристојан или агресиван према његовом противнику."
  "Чујте." реко господин Трибл, "зар нисте никад имали потребу да пустите ветар? Форест није ништа хтео с тим. Доста дуго је седео тамо."
  "Не знам," реко директор турнира, "суочен са овим, мислим да ћу морати да га дисквалификујем."
  "Па зар му не можете барем дати другу шансу?" пито господин Трибл.
  Директор турнира се на минут чешо по бради. "Па можда," реко је, "Али ће морати да се суздржава јер не можемо да трпимо такве ствари овде, знате?"
  И тако је почело да се чини да ће ми бити дозвољено да завршим партију, али наједампут била велика гужва на једном крају собе, и госпође вриштале и цичале и све и онда погледо горе и ево стиже стари Сју, њише се према мени на лустеру.
  Баш кад је лустер био тачно изнад, Сју се пустио и пао тачно на таблу, растурио фигуре у свим правцима. Поштени Иван се преврно натрашке преко столице и у паду откино пола хаљине једној дебелој госпођи што изгледала ко реклама за златарску радњу. Она почела да маше и виче и клепила директора турнира по носу и Сју скако горе доле и чаврљо и сви у паници, скачу и саплићу се и вичу да зову полицију.
  Господин Трибл ме уватио за руку и каже: "Идемо одавде, Форесте - већ си видео довољно полицајаца у овом граду."
  То не могу да порекнем.